Проблем нерегистрованих српских школа у Вуковарско-сремској жупанији

Реч је пре свега о школама у Вуковарско сремској жупанији које се налазе у местима са већинским српским становништвом и у којима се настава одвија по моделу А, у потпуности на српском језику и ћириличном писму уз обавезно учење хрватског језика у истом броју сати. То су основне школе у Боготи, Борову, Бршадину, Маркушици, Негославцима и Трпељи.

Представници српске заједнице годинама безуспешно покушавају да региструју те школе на начин на који су то урадиле друге мањине у Хрватској, које се такође образују по моделу А.

Због дугогодишње опструкције и игноранције како државних тако и жупанијских власти као њиховох оснивача, статус ових школа и даље је нерешен.

„Битно је да у статутима стоји, када су у питању припадници националних мањина, да се настава изводи на језику и писму тих националних мањина. Ми не измишљамо топлу воду, статути су прилагођени статутима осталих националних мањина које су већ успеле да региструју своје мањинске школе, говорим пример Италијана, Мађара, Чеха... и у подручју њихове делатности стоји да се настава одвија на језику и писму мањине. Исто то и ми желимо кад је у питању српска национална мањина, али ту нема политичке воље, иако би правила игре требало да буду једнака за све", каже Душан Јецков, СДСС.

Претходна влада је крајем 2014. године проблем је покушала да реши изменама закона о образовању према коме су жупаније оснивачка права била дужна да пренесу на општине. Ако се ради о школама у којима се настава одвија на језику и писму националних мањине. Захтев за пренос права до сада су пренеле општине Борово, Мркушице и Негославци.

„Ми смо упутили тај захтев прошле године у другом месецу...прошло је већ годину дана од тада, али до дана данашњег то није учињено", каже Душан Јецков, СДСС.

Иако би правни лек због кршења закона био распуштање жупанијске скупштине, до тога није дошло, а и тешко је веровати да ће то бити учињено. О свему се чека оцена Министраства науке, образовања и спорта.

„Одговорило нам је Министарство управе Републике Хрватске и прогласило се ненадлежним у овом предмету и упутило нас на Министраство образовања, знаности и спорта Републике Хрватске. Упутили смо и њима допис. Што се тиче општине Борово упућен је у осмом месецу 2015. године, и на жалост до данас нисмо добили одговор", каже Зоран Баћановић, начелник општине Борово.

„Послали смо наш допис или приговор Саборском одбору за људска права националних мањина, а у Саборском одбору за образовање, колико је нама познато за два дана та тачка дневног реда да се нађе на седници саборских одбора", каже Душан Јецков, СДСС.

На седници жупанијске скупштине, одржане 25. фебруара, због одбијања захтева Клуба већника СДСС-а да се питање регистрација школа на српском језику и писму стави на дневни ред, већници из СДСС-а и заменик жупана из редова српске заједнице напустили су седницу.

„Истина је, на жалост, да је било неких непримерених тонова и да је то била дискусија испод сваког нивоа. То су биле увреде типа - шта ће вам српске школе, зашто ћирилица, зашто трујете децу, којим језиком говорите, итд", каже Душан Јецков, СДСС.

На проблем нерегистрације српских школа упозорио је у извештају Влади и Савет за националне мањине које је усвојио Сабор пред крај фебруара, али реакције владе још увек нема. Дугогодишњи игнорантски однос државе и жупанијске власти поделио је и саму српску заједницу.

„На жалост, имао сам прилику на последњем састанку на коме сам присуствовао, да се уверим да су поједине школе, односно директори тих школа вероватно подлегли притисцима или на неки други начин дали предлог Статута на сагласност вуковарско-сремској жупанији у којем ту наставу проглашавају наставом на хрватском језику и латиничном писму уз додатак да се за припаднике српске заједнице настава одвија по моделу А, уз учење свог матерњег језика. То је један процес који иде у контра смеру од оног којег је протписао Закон одгоја и образовању. Индикативно је управо то да су предлози таквих статута за који сам сазнао да су то статути основних школа из Бршадина, Маркушице и Боботе, да су они као такви стављени на дневни ред Вуковарско-сремске жупаније и да се у предлозима тих статута расправљало на тој седници Вуковарско-сремске жупаније где се требала дати претходна сагласност", каже Зоран Баћановић, начелник општине Борово.

Када и ако српски политички представници исцрпе све могућности да кроз институције у Хрватској остваре права која Србима као националној мањини словом закона припадају, један од путева је правна битка, а ако и то не помогне, помоћ ће затражити и од међународних институција.