У Будимпешти одржана нова Радионица креативног писања

Гост редакције српског недељника у Мађарској и Универзитета ЕЛТЕ, била је проф. др Даница Аћимовић, универзитетски професор из Новог Сада, филмски и ТВ теоретичар и критичар, аутор бројних документарних филмова и дугогодишњи уредник Документарног програма РТВ Војводине, сазнајемо од Милане Мотике из Српских недељних новина.

Радионица је трајала готово два и по сата, током којих је простор библиотеке био испуњен до последњег места. Поред студената српског и других јужнословенских језика, предавање су пратили и заинтресовани ученици Српске гимназије Никола Тесла из Будимпеште, али и неки од читалаца Српских недељних новина. Овога пута, тема радионице била је Сценарио као књижевна врста, а гошћа је осим теоријског дела, на занимљив начин и уз много практичних примера, објаснила слушаоцима како се пише сценарио за документарни, а како за играни филм, односно позоришну представу и ТВ емисију.

Занимљив начин излагања држао је све време пажњу бројних ученика радионице, који су и сами неретко учествовали у разговору, постављајући питања и допуњујући трибину својим искуствима.

Гошћа је истакла да јој је увек посебно задовољство када на својим предавањима има информисане слушаоце, као и саговорнике. Уз помоћ аудио-визуелног материјала, на конкретним примерима документарних филмова, на којима је професорка Аћимовић радила, објашњен је процес стварања покретне слике, уз навођење примера довитљивости и креативности, које захтева посао сценаристе, како се почетна идеја не би изгубила.

Награђивана бројним домаћим и међународним наградама за документарна филмска остварења, гошћа је објашњавала како се и мали буџети могу успешно искористити, уколико ствараоци имају довољно маште и креативности. Присутни су погледали делове документарног филма о Лази Костићу, који је снимљем 1986. године, као и три епизоде ("Постојбина", "Скитија", "Зенит и смирај") документарне серије "Сеобе", снимљене по сценарију Данице Аћимовић, у копродукцији ТВ Нови Сад и Мађарске телевизије - ТВ Печуј, поводом 300. годишњице Велике сеобе.

Проф. др Даница Аћимовић нам је, по завршетку радионице, објаснила да је циљ предавања био да студентима, гимназијалцима и свима осталима, који су заинтересовани за ову област, пренесе знање и искуство које је стекла дугогодишњим радом у документаристици.

"Они су деца трећег миленијума и радије гледају телевизију и користе интернет, него што читају. На основу свог педагошког искуства, све сам свеснија да се чита све мање, па сам ишла обрнутом заинтригираношћу. Хтела сам да им предочим како настаје и шта је претеча тога што они данас гледају. Често нису ни свесни да све то што се види као визуелни приказ, прво буде на папиру. Али, да би се ставило на папир, морају се најпре познавати разни занати, занимања, разне вештине. Наравно да прво треба бити писмен и знати свој језик, али треба знати и језик покретних слика и језик камере, телевизије и нових медија, укључујући интернет. Одлучила сам да наслов буде Сценарио као књижевна врста. Они су читали, или бар знају за Шекспира и да су до нас долазила дела прошлих векова и прошлих аутора. Та су дела вредна баш зато што су прошла кроз векове и пренела неку идеју коју је један човек, стваралац имао у глави, а стоје још увек на папиру.

Гошћа је напоменула да је одлучила да прикаже сценарије везане за личности за које је предпостављала да су будимпештанским студентима и ђацима познате и блиске, па је тако било речи и о Лази Костићу.

"За крај сам оставила Сеобе. То је једна вечна тема, нарочито значајна за Србе у Мађарској, као и за нас, Србе из Војводине. Тема је провокативна, одговорна, изазовна и која кроз деценије не губи на важности. Ми морамо имати однос према својој прошлости, јер ко не поштује прошлост, неће имати ни тако достојанствену будућност", истакла је госпођа Аћимовић.

Током предавања, из руке у руку присутних слушалаца "прошетала" је књига редитеља Срђана Драгојевића Пре него што црвима кажем здраво, која садржи нереализоване филмске сценарије. Зато смо гошћу упитали да ли и сама има сценарио који још увек није реализован.

"Почела ам да радим серију о знаменитим женама Новог Сада. Успела сам да реализујем шест епизода, али је остало припремљених још шест и просто не знам када ће бити реализоване. Врло је интересантно да су те жене значајне, а у сенци су и никада нису поменуте. Један пример је Милица Томић. Њен отац, Светозар Милетић, има споменик у центру града, муж Јаша Томић има споменик код Дунавског парка, а о њој нема ни табле која би говорила о томе где је била и шта је радила. Док су отац и муж били у затвору, зарад напретка свести наших људи о слободи од Аустрије, Милица је организовала новине, писала уводнике, набављала текстове, водила рачуна о економској снази породице и друго. Радила је све што су обојица радили, а нигде није споменута. Постоји низ жена које су заиста оформиле слику Новог Сада, а не спомињу се.

Свој радни век, проф. др Аћимовић провела је као новинар и филмски стваралац, као аутор сценарија који су реализовани и сама тврди да је то велико задовољство. Такође, наводи да се осећа дужном да знамените српске жене извуче из сенке заборава.