петак, 19.02.2016, 11:43 -> 12:56
Промоција књиге о Тесли и романа "Ма бел"
Да ли би Никола Тесла изумео наизменичну струју и планети подарио светлост да није у Америци провео две трећине свог живота? Да ли би му у оно доба, било где у Европи, пружили услове да оствари своје замисли? Ово су само нека од питања постављених на прошлонедељној промоцији књиге "Kо је био Никола Тесла", Маје Херман Секулић, докторанта на америчком Принстону, у Конзулату Србије у Торонту.
У књизи о Николи Тесли ауторка подацима слика његов живот, америчке дане и године, проналаске, сукобе на тадашњој научној сцени и украдене патенте. Описује његову опсесију о бежичном и бесплатном преносу енергије a цела књига, на енглеском језику, спакована је у џепно издање које помало личи на школски приручник. Ауторка каже да је то урадила намерно јер се у последње време појавило превише Теслијанаца који Теслине изуме и живот описују било романтичарски било у жанру научне фантастике, јавља наш дописник из Канаде Бранка Дикановић Трбојевић.
"Превише је у тим имагинацијама површности а још више нетачних података па се надам да ће у години јубилеја моја књига приближити публици најзначајнијег научника двадесетог века"
И ауторка и издавач се надају да ће књига доспети и до америчких школа.
Исте вечери представљен је и кратки роман ове ауторке под насловом Ма бел (Ma Belle), који говори о Мејпл Грујић, Американки, великом добротвору српског народа. Ова девојкa из Вириџиније удала се за српског дипломату, сина Јеврема Грујића, и на сваком кораку настојала да помогне Србији и Србима. За помоћ и промоцију Србије ангажовала се још током балканских ратова а са cрпском војском је два пута прешла Албанију. Изгубила је здравље, али од мисије да помогне " свом усвојеном народу" како је звала Србе, није одустајала.
Колико мало знамо о великим именима наше историје показује и дуги ред за потписивање књиге у Конзулату у Торонту.
О Мејпл Грујић и другим утицајним Американцима, чије je деловање утицало на положај Србије после Првог светског рата ускоро ће уследити позоришне представе у КПГТ-у. Тако ће и београдска публика чути за значајна имена из своје историје.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар