Костићи, опевани и осликани

Сликар и вајар Предраг Драговић, рођен у колашинском засеоку Драговића поље, у близини манастира Морача, у себи носи вековни ехо завичајних планина, хук реке, земље, камена, манастирских фресака и звона.

Све ће то посвећенички пренети на своја платна. Једнако стрпљиво и с љубављу умесиће и испећи хлеб и угостити намерника у свом морачком атељеу необичног облика.

„Направио сам атеље у Горњој Морачи и тамо имам добре услове да се бавим скулптуром. То значи да могу да укључим неку машину која прави буку а да ником не сметам. Ту правим скулптуре у дрвету и камену, а тог материјала има тамо доста. Рођаци и пријатељи ми помажу, добављају ми разно дрво, јавор, орах, крушку, камење...Већ имам доста направљеног, могу да изложим још нешто од тог циклуса који сам већ направио...надам се да ћу у Горњој Морачи завршити неке скулптуре и још неке пејзаже из циклуса где су црногорски врхови, планински врхови, облаци...", каже Драговић.

Накупивши у себи лепоту боја и обриса морачких висова и небеса, Драговић се показао и као изванредан ликовни тумач поезије. После раскошно осликаног издања Горског вијенца, први пут је изложен део циклуса Костићи.

Као визуелни предложак употребио је анатомски атлас и црно-беле цртеже људског тела, ликовним језиком повезавши језик науке и поезије, илуструјући болну причу о несахрањеним и неопојаним костима које лутају по свету.

„То је једна филозофија живота и смрти, трајања кроз кости предака...на једном месту пише да се лобање међусобно више разликују, него људске главе и портрети", каже сликар.

О поеми Костићи и истоименом циклусу слика Предрага Драговића разговараће се у петак 18. а изложба у Етнографском музеју отворена је до 24. децембра.