Њихов микрокосмос у Индонезији

Као стипендиста Дармасисва програма Владе Индонезије Стојичић је изучавала свирање на традиционалним индонежанским гамелан инструментима на острву Јава.

Посвећена спознаји другачије музике од европске, млада уметница је врло брзо постала саставни део гамелан оркестра и имала је посебну прилику да буде део многих наступа локалних група и учесник великог броја церемнија.

У Србију је донела позитивизам који је покретач многих креативних идеја, а управо провомисањем гамелан музике, који је био инспирација и чувеном Дебисију, промовише смирај индонежанских острва и шири позитивне мисли.

Док Стојичићева "музичким терапијама" ствара амбијент мира и опуштања, њен сапутник на путовању по Индонезији Мирослав Дукић, сликар, изучио је технике сликања на батику и створио необична уметничка дела.

Инспирисан снагом духа тог народа и културе највећег архипелага на свету, он је створио свој уметниццки доживљај Индонезије. Батик, као светско наслеђе УНЕСКО-а препознатљиво је у свету као индонежанско наслеђе, а тај уметник је батик унео у своје сликарство играјући се колоритом и снагом боја.

Путописно вече организује Друштво српско-индонежанског пријатељства Нусантара и амбасада Индонезије у сарадњи с Библиотеком града Београда.

Друштво Нусантара основано је 2003. године и има за циљ да постане језгро невладиног сектора за јачање односа две земље.

Они својим активностима помажу успостављању сарадње у области социјалних питања, уметности, образовања, културе, спорта, али и доприноси јачању и развоју политичких и економских односа и сарадњи између Србије и Индонезије, као својеврстан мост развоју укупних билатералних веза двеју традиционално пријатељских земаља.