У Македонији 19 првака учи на српском језику

Извештајима из ове три образовне установе, са званичним сумираним показатељима просветних власти Македоније на почетку ове школске године потврђује се наставак устаљеног опадања броја уписаних основаца Срба у овој земљи који се образују на свом матерњем језику.

У три окрњена одељења првака, ове школске године, у Основној школи Светозар Марковић у Старом Нагоричану уписано је седморо, а у школама Браћа Рибар у Табановцу и Свети Кирил и Методиј у Кучевишту по шесторо првачића.

Они ће се, одлуком својих родитеља да их упишу у одељења са наставом на матерњем језику, прикључити осталим школарцима Србима, који у процесу обавезног основног образовања настављају «очување и одбрану» законског права школске популације мањинске српске заједнице у Македонији, (према званичном попису из 2002. у Македонији регистровано нешто мање од 36.000 Срба), за школовање на свом матерњем језику.

То право је загарантовано у обавезном основном и средњем образовању. Но, симболично се користи само право школовања српских основаца.

То је "српски постотак", бројке од око 275.000 основаца и средношколаца у овој земљи. А 19 ђака првака који почињу свој образовни пут на матерњем српском језику је из армије од више од 20.000 првачића свих националности у Македонији.

Од укупног броја ученика у Македонији, обухваћених законском обавезом образовања у основним и средњим школама, око 190.000 су основци у 337 школа и око 85.000 средњошколци у 105 државних средшошколских установа.

Попут претходних година и ове школске године у Македонији нема ни једног уписаног средњошколца за образовање на српском језику. Иако је законом таква могућност пружена и редовно се у два рока расписује конкурс за упис свршених основаца за једно одељење са наставом на српском језику у Гимназији Гоце Делчев у Куманову, кандидата није било.

"За одељење са планираном наставом на српском језику, на два уписна рока, по расписаном конкурсу, ни ове године није се пријавио ни један једини кандидат. То више и не изненађује и може се рећи да је очекивано. Познато је и из искустава стечених претходних година, да и не треба очекивати упис свршених основаца за одељење на српском језику, будући да, између осталог, у Куманову више нема образовања на српском ни у основним школама", каже директор кумановске гимназије Гоце Делчев, Горан Димитријевић.

Последње одељење, са наставом на српском језику у Основној школи Вук Караџић у Куманову, угашено је 2008. године. У тој сада деветолетки са именом највећег реформатора српског језика, колико и да изгледало парадоксално, и даље, између осталих, уче и српска деца, али на македонском наставном језику.

Према ажурној евиденцији Сектора за образовање у општини Куманово, од укупно 1.581 малиишана који су 1. септембра требали да пођу у први разред, 668 су Македонци, 293 Албанци, 44 Срби, 23 Роми и 26 других националности... Уписан је међутим 1.151 првак...

„Одржавање" српског?

У условима када изузев 181 основца уписаног у одељења са наставом на српском језику деветолетки у Старом Нагоричану, Табановцу и Кучевишту, расте број већинског остатка српске деце школског узраста у Македонији који се школују на македонском наставном језику - како у основним као и потпуно у средњим школама.

Факултативну наставу на српском језику, уз неустаљену и више него симболичну помоћ из матице, у протекле четири године спроводе ангажовани професори Културно информативног центра Спона.

И у започетој школској години Спона наставља одржавање процеса наставе за полазнике различитих узраста у Скопљу и све основце у пограничном селу Речица код Куманова на крајњем северу Македоније.

Интерес за „макар и допунско познавање српског" несумњиво постоји како родитеља Срба који своју децу уписују на факултативну наставу у Спони, токо и код њих самих учешћем и на књижевним радионицама у Центру у Скопљу и у Куманову где се обрадом и анализом дела најпознатихиј наших писаца негује и матерњи језик. Чињеница је међутим да су на тим књижевним радионицама у протекле четири године највећи делом били учесници - Македонци.