Концерт песама српске и канадске баштине

Осим припадника српске дијаспоре, међу посетиоцима су били и канадски љубитељи хорског певања. Концерту су присуствовали и амбасадор Србије Михаило Папазоглу и амбасадорка БиХ Ковиљка Шпирић.

На концерту су изведене тематски груписане песме спских и канадских композитора о (двема) земљама и историји, о лепотама природе, о мору, о старим воденицама и друге. Међу српским песмама су Мокрањчеве ; Ал' је леп овај свет (на Змајеве стихове), Приморски напјеви, Џанум насред село и Козар. Хор је отпевао и Песме старог ратника Радомира Петровића, Додолске песме Марка Тајчевића и Воденицу Војислава Илића.

Инструменталну подршку хору у три одабране песме дала је млада виолинисткиња Марија Крстић, док је пијанисткиња Ђурђа Папазоглу самосталним клавирским наступима извела српске компоyиције Коло Дубравка и Балканске игре за клавир, као и канадску Плес дрвећа на ветру (Trees Dancing in the Wind).

Медју хорски изведеним канадским песмама најпознатија је историјска, устаничка Лутајући Канађанин A Wandering Canadian, Un Canadie errant)), коју изводи и Лионард Коен (Леонард Кохен), а међународно познатом учинила ју је грчка певачица Нана Мускури.

"После премијерног концерта којим смо обележили стогодишњицу Мокрањчеве смрти, природно је да је репертоар другог и српски и канадскм. Јер, многе чланице хора 'Музика Сербика' рођене су у Србији, али им је Канада други дом. Историја Србије и Канаде има много заједничког у оба светска рата, али и јубиларних паралела - Канада ће 2017. славити 150 година свог постојања, а исте године навршава се осам векова откад је династија Немањића установила српско средњевековно краљевство", изјавила је за Бету уметничка директорка и диригент Катарина Јовић.

Она је додала да су с хором Музика Сербика наступиле и канадске певачице, да је хор у мају дао бесплатан концерт за станаре једне канадске установе за дугорочну негу и да су већ заказани наступи са два здружена канадска хора и једним од отавских гудачких оркестара на којима ће Музика Сербика представити и српске духовне песме.

Рођена Крагујевчанка Катарина Јовановић, удата Јовић, има две академске мастер титуле (клавир, камерна музика, педагогија), једну са руске музичке академије, а другу са Отава универзитета. Као пијанисткиња наступала је у бившој Југославији, Француској, Немачкој, Русији и Украјини. У Отави гради вишеструку музичку каријеру као хоровођа, извођач и музички педагог.

Ђурђа Папазоглу је пијаниста-дипломац Факултета музичке уметности у Београду која је пијанистичко умеће усавршавала у Москви и радила у једном хорском театру. У Србији је основала МАП (Music Art Project), организацију која промовише културну сарадњу између уметника и друштва и нарочито помаже младим уметницима.

Марија Крстић је најталентованија и најуспешнија српска виолинисткиња млађег узраста у Канади, дете исељеника тзв. новоталасне генерације из 1990-их година. Победник је свеканадског виолинског такмичења (2011. и 2014) и двострука вицешампионка (2010. и 2012). Прошлог месеца одржала је један од солитичких концерата са којих је сав приход намењен куповини клавира за Српски центар у Отави.