Страхоте Јасеновца представљене шведској јавности

Програм комеморације је био приређен искључиво за шведску публику која је веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату, саопштава Jasenovac & Holocaust Memorial Foundation.

Програм је отворила изложба о страдању јасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора Чиста крв, који говори о јасеновачком логорашу, живом сведоку, Јеврејину Цадику Данону - Брацу.

Приказан је одломак из интервјуа проф. др Жарка Видовића, ауторке Јелене Миле, глумице и продуцента. Прича данас пензионисаног професора историје цивилизације, који живи и ради у Београду, почиње у Сарајеву, где је тада млади студент Жарко био ухваћен и пребачен у логор у Јасеновцу одакле га Немци извлаче '42. и шаљу на принудни рад градње путева на крајњем северу Норвачке. Жарко захваљујући Норвежанима бежи '43. у Шведску. Током свог кратког боравка у Шведској наставља да студира на Унверзитету у Упсали где му се родила и ћерка Зага.

Проф. др Видовић није могао присуствовати Комеморацији али је зато публику у Стокхолму поздравила у његово име ћерка Зага Грип која је свога оца први пут упознала пре 8 година у Београду. По свом првом и једином повратку из Шведске 1947. у тадашњу Југославију, власти су Жарка ухватиле и забраниле сваки излазак из земље и сваку комуникацију с иностранством, тако да је и Зага расла у потпуном незнању о свом биолошком оцу.

Највећу пажњу Швеђана је привукло предавње директорке Jasenovac & Holocaust Memorial Foundation из Лондона Драгане Мијатовић Томашевић одржаног на енглеском језику. Мијатовић-Томашевић је својим прецизним објашњењима о разлици између усташке и наци фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата. Уз представљање своје књиге такође је објаснила важан значај и улогу Ивана Ханса Мерца пионира Католичке акције, који је усташком режиму био највећи духовни идеолог. Уследио је пљусак питања већином изазваних огорчењем шведске публике која није знала ништа о Јасеновачком систему Хрватских концетрационих логора за истребљенеј Срба Јевреја и Рома, а још мање о идеологу Орлова/Крижара Ивану Хансу Мерцу. У току вечери се први пут на сцени чуо текст исте ауторке Томашевић - Мијатовић, објављен у престижном торонтском часопису Људи говоре под називом Писмо мајци - које је казивала драмска уметница Јелена Мила.

Целокупан материјал с овогодишње Комеморације у Стокхолму на захтев шведског Института за проучавање живе историје (Forum for Levande Historia) биће свечано предат овој институцији која се бави демократијом и људским правима користећи искуства историје као наук за будућност.

За идућу годину је већ најављено предавање председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, проф. др Србољуба Живановића, истакнутог научника у области антропологије, палеопатологије и медицине.

Овој свечаности, која се по пети пут одржава у Стокхолму присуствовао је амбасадор Србије Душан Црногорчевић, јеврејска породица - преживеле жртве холокауста др Јован и Дина Рајс, као и свештеници храма Светог Сава Душан Раковић и Арсеније Гардовић.

Организатори комеморације су Биро Републике Српске у Шведкој (НВО), Фондација Царица Јелена, АБФ Стокхолм, Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава - Стокхолм.