Сећање на јасеновачке жртве

Логор у Јасеновцу је једини у Европи који нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године.

Према подацима Интернационалне Комисије за откривање истине о Јасеновцу, у којој нема представника ни са хрватске, ни са српске територије, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало је преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, од којих је било преко 110 000 деце до 14 година старости.

Пробој логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970), а само њих око 90 је преживело пробој.

Ово је трећи пут да се организује програм сећања на страдање Срба и усташких жртава Јасеновачког система хрватских концентрационих логора у Шведској, сазнајемо од Јелене Миле, једног од организатора догађаја.

Гости на предходним обележавањима су били 2013. филмски стваралац и бивши саветник Меморијалног центра Јасеновац-Доња Градина Симо Брдар, Еберхард Рондхолз историчар и публициста из Немачке; 2014. Милош Ковић историчар који је говорио о почецима Првог светског рата, на отварању изложбе коју је организовао Историјски музеј Србије и Музеј армије ‐ Стокхолм, заједно с нашом амбасадом у Стокхолму.

Специјално за овогодишњи програм Седамдесет година Јасеновца у Стокхолму, направљен је интервју с живим сведоком Јасеновца (аутор Јелена Мила), др Жарком Видовићем који из здравствених разлога није могао да допутује у Стокхолм, а у којем није боравио од 1947. године.

Професор доктор Жарко Видовић, рођен је 1921. у Трешњу, старој Југославији ‐ Босна и Херцеговина. Студирао је уЗагребу, затим се пребацио у Сарајево тачно у време када су усташе почеле с агресијом и пропагандом против Срба, Јевреја и Рома. Неколико пута је хватан и особађан у току Другог светског рата од стране немачких и италијанских снага у Сарајеву да би на крају био депортован у Јасеновац од стране НДХ. У Јасеновцу бива одређен, од стране Немаца, за принудни рад у Норвешкој, где је преко Земуна и Бејфјорда стигао у Нарвик 1942. тачно на Нацинални дан Норвешке, 17. маја.

Градио је пут који се и дан данас користи у Норвешкој, а 1943. године уз помоћ норвежана, локалног становништава, успева да побегне за Шведску. Наставља студије у Уппсали где је добио ћерку Загу.

Како би средио своје папире одлази у тадашњу Југославију 1947. где бива затворен, и добија потпуну забрану напуштања земље уз прекид било какве комуникације с Шведском. Данас Жарко Видовић живи и ради у Београду као пензионисани професор Историје цивилизације и уметности. Наставља да пише и предаје по свету. Зага Грип - ћерка Жарка Видовића, живи и ради у Стокхолму.

Гост манифестације је Драгана Мијатовић Томашевић - директор и суоснивач Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation са ИЦТЈ, добротворне организације са седиштем у Лондону, која има један од циљева да и финансијски помогне изградњу меморијалног центра у Доњој Градини.

У књизи Иван Ханс Мерц, римокатолицка "црква" и истините лажи, Драгана Мијатовић Томашевић расветљује феномен католичке акције на Балкану, познат само ужим круговима, а о којој шира читалачка публика врло мало зна. Предавање и предстваљање књиге ће се одржати на енглеском језику.

У току вечери биће приказана изложба Јасеновац - Доња Градина аутора Симе Брдара заједно с докуметарним филмом истог аутора.

Програм су помогли: Биро Републике Српске у Шведкој (нго), Фондација Царица Јелена, АБФ Стокхолм, Амбасада Републике Србије у Краљевини Шведској, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава ‐ Стокхолм.