Филмско вече у Бечу: Прикривена стварност

Посетиоци су имали прилику да виде неколико његових остварења, а у разговору са публиком помагао му је водитељ програма Владимир Рацковић (Belgrade Dixieland Orchestra), јавља за Програм за дијаспору РТС-а Миодраг Мецановић.

Прво је приказан краткометражни филм Плодови зиме који се бави темом заштите животне средине. Овај еколошки филм говори о пластичним кесама које „улепшавају" Београд, а 2011. године је, после 12 награда освојених на прстижним светским фестивалима (у Кану, Златни делфин), добио Гран при за најбољи еко-туристички филм на свету. Ово признање се додељује, на крају сваке сезоне најуспешнијим и најнаграђиванијим филмовима на свим светским фестивалима, у свечаној сали Привредне коморе Аустрије у Бечу.

Други приказани филм је такође кратки документарац После бомби који преноси слику полусрушене зграде Генералштаба у улици Кнеза Милоша у Београду и дрвећу које на њој, после бомбардовања, расте. Паралелно прича прати и раст једног детета, односно читаве једне генерације деце рођене под бомбама 1999. године. Овај филм је 2013. године освојио седам награда широм света, а најзначајнија је Сребрни делфин у Кану. Исте године аутору је у Бечу уручен Гран при CIFFT-a, што је награда за најбољи туристички филм у свету за ту годину.
Ненајављено је приказана и прелепа презентација туристичке понуде Србије, чиме је аутор показао и лепу страну стварности.

У наставку су посетиоци имали прилику да виде делове са снимања филма У почетку беше реч, играног документарног филма о књизи Мирослављево јеванђеље. Екипа од пет људи је у тајности снимала филм о историјату најлепшег српског ћириличног рукописа, који је UNESCO уврстио у регистар светске културне баштине тј. међу 120 највреднијих покретних добара које је створила људска цивилизација.

Последње приказано ауторово остварење никога у сали није оставио равнодушним. Дугометражни филм Бог да прости рађен је према мотивима монографије Уметничка група Чика Душко, аутора Бошка Милановића.

Тема филма су злочини које је партизанска власт, ослобађајући Србију од фашизма, извршила над интелектуалном елитом Србије и Београда крајем 1944. и почетком 1945. године. Акценат приче је на српским глумцима који су без суђења, тајно ликвидирани, а да им се гробови ни данас не знају.

Уметничку групу Чика Душко сачињавали су глумци који су своје представе играли на Чукарици и Бановом брду, а сав зарађени новац давали Црвеном крсту Чукарице за школске кухиње, одећу сиромашној деци и слање пакета нашим заробљеницима у Немачкој. Одмах по ослобођењу Београда, готово сви су ухапшени, а десетак од њих је тајно убијено.

Поред угледних имена, нова власт се обрачунавала и са класним непријатељима. На основу сачуваних архива Државне безбедности и изјава сведока, установљено је да је у року од само неколико месеци, без истинског суђења убијено више од 55.000 становника Србије, од тога око 8.000 у Београду. Државна комисија за тајне гробнице до сада је евидентирала више од 215 тајних стратишта у Србији, од тога 20 у Београду.

Бошко Савковић је на крају вечери стрпљиво одговарао на питања из публике.