Нишки Курдистанац

Вековима је Ниш незаобилазна тачка људи из различитих култура и крајева света. Долазе, остану накратко, донесу нешто ново, па се са њим поздраве до следећег виђења. Макар и у пролазу, одушеви их овај град којим тутња топли дах југа. Да постоје врата између Истока и Запада, налазила би се на Медијани, археолошком налазишту ка Нишкој Бањи. Толико је људи кроз та врата прошло, да бисмо се морали добрано замислити са које ћемо стране написати "Гурај", а са које "Вуци". Ниш је "кућа насред пута", немогуће ју је заобићи.

Човек о којем ћете у наредним редовима читати из те куће никада и никуда не одлази. Ту је, чак и када у њему није телом присутан. Он је у Србији нашао дом чији темељ чине многе истоветности српског и курдског народа. Он је Рзгар Мохамад шеик Мохамад, у престоници јужне Србије познатији као Горан Шеик.

Рођен је 1961. године у Ербилу, главном граду ирачке федералне јединице Јужни Курдистан (Ирачки Курдистан - иначе, географска и историјска област Курдистан подељена је између Турске, Ирана, Сирије и Ирака, у којем су Курди остварили највећу аутономију). Маја 1981. Рзгар је добио диплому за српски језик на тадашњем Радничком универзитету "Ратко Павловић" у Нишу. Наредне године уписује студије на нишком Факултету заштите на раду, које услед објективних разлога прекида 1985. У то време, био је председник Удружења курдских студената СФРЈ и издавач и главни и одговорни уредник часописа "Курд". У периоду великих прогона припадника његовог народа и притисака Амбасаде Ирака на југословенску Владу, на Рзгара је код Главне поште у Нишу покушан атентат, после чега он, по препоруци органа реда, напушта нашу земљу. Последњих двадесет година провео је у Холандији, у међувремену завршивши основне и магистарске студије журналистике у Чехословачкој на Карловом универзитету. Недавно се вратио у Србију, у град на који је сачувао ипак позитивна сећања и у којем наставља усавршавање српског језика. Поред српског, Рзгар говори и чешки, енглески, холандски, арапски и персијски, док се у комуникацији користи и бугарским, македонским и пољским језиком.

Јунак овог текста аутор је књиге песама "Моје гнездо Халабџа", поетског сведочанства о геноцидном страдању житеља тог курдског града 1988. године, у догађају познатом као "Крвави петак". Тог дана је, у масовном тровању бојним отровом, страдало више од пет хиљада, а повређено око 11000 људи. "Нишки Курдистанац" је, под именом Рзгар Ранђеро, као новинар, писац и уметник у својој домовини у фебруару 2014. добио орден за заслуге највишег реда од стране Министарства културе Регионалне Владе Курдистана, што је признање четрдесетогодишњег стваралаштва.

Градећи академску каријеру и бавећи се научно-истраживачким радом, који се пре свега огледа у гостујућим предавањима, учешћем на многобројним међународним научним скуповима, конференцијама, симпозијумима и активном истраживању, али и завидној пракси, попут ангажовања у арапској редакцији медијског гиганта "Би-Би-Си" (BBC), постаје докторанд Департмана за комуникологију и новинарство нишког Филозофског факултета, на универзитету на којем већ три деценије има жељу да крунише своје интелектуално усавршавање. Најзад, то је и постигао, фебруара 2015, одбранивши докторску тезу на тему "Утицаји процеса глобализације и савремених медијских форми на истраживачку методологију и стилску структуру модерног новинарства", уједно сматрајући себе правим примером човека детерминисаног глобализацијом. Са пријатељима из Србије, Рзгар је 2012. у Нишу основао и Друштво српско-курдског пријатељства.

Свој даљи рад, он жели да посвети истраживању које је започео пре више од три деценије, а у којем се бави сличностима српске и курдске културне баштине, језика, обичаја... У томе му свесрдно помаже ментор, професор Филозофског факултета у Нишу др Владета Радовић, са којим тренутно ради на припреми књиге на ову тему. То дело ће, према речима аутора, садржати и српско-курдски речник. Као увертира, почетком децембра 2014. године одржана је веома посећена трибина "Интернационализација курдског питања: сличности између српског и курдског народа". Организатори су били Савез студената Филозофског факултета и Департман за комуникологију и новинарство.

Специјално за чикашко "Огледало", велики пријатељ Срба из Курдистана открива нам, док ћаскамо у чувеној "Нишлијској механи", део идентичности два језика. Тако сазнајемо да највише сличности налазимо код топонима. На пример, назив насеља Багрдан у Јагодини, на северном крају истоимене клисуре, састоји се од две курдистанске речи - "ба" је ветар, а "грдан" су брда. Хидроним највеће српске реке, Мораве, користи се и у Курдистану, где значи "модра вода" (мор = модра, ава = вода). Име града Ковина састоји се од курдског префикса "ко" = много или пуно и суфикса "вин" = љубав. Реч Пирот лично је име многих старијих становника курдске области, а сам појам у преводу на курдски открива синтагму "стари пут". Псеудоним првог неарапског председника Ирака и водећег ирачког политичара, иначе великог борца за права Курда, Џалала Талабанија, је управо Пирот. У источном (иранском) Курдистану налазе се и градови по називу исти географским појмовима у Србији, попут Бешке и Ражња.

Брат се на курдском каже "бра" - четврто слово само у уопштеном говору недостаје. Тако, уколико на овом језику желимо да кажемо "мој брат", рећи ћемо "брам", а за "твој брат" као и у српском "брат". "Ћао" су на курдском очи, у пренесеном значењу: "Видимо се!". Кћи је исто "кћи", "мац" је пољубац, обрве су "бро", "сердар" је име и највиши војни чин, док је "закон" кованица којом се указује на старо знање (за = знање, кон = старо) или на веома паметног човека, генија. Жена је "жн", а живот "жин" или "жјан".

У Курдистану можете наићи на Бобана, Милана, Горана и Зорана. Бобан и Милан су и називи курдских племена, док се термином "бобан" означава и кретање нагоре. Такође, језик "Горани" представља групу северозападних иранских дијалеката које користе Курди. Име Горан је нарочито популарно, а води порекло од речи "гаири", што на авестијском, једном од старих иранских језика, значи "планина". Већина животиња и људских органа се на крудском именује исто. За тело се каже "леш", а за мртваца "мрт". Сам курдски језик део је велике породице иранских језика из индоевропске језичке групе. Њиме данас говори од 20 до 30 милиона људи широм света.