Свечаном академијом обележено две деценије Савеза српских друштава Словеније

Уз интонирање словеначке и српске химне, које су нас уздигле и подсетиле да је Боже правде написао словеначки композитор Даворин Јенко, отворена је Свечана академија.

Манифестација је окупила велики број угледних личности из политичког и јавног живота Словеније, Србије, Босне и Херцеговине, посебно Републике Српске, као и председнике српских друштава из других делова Европе. Најзаслужнији за овај догађај, којим су Срби у Словенији скренули пажњу на себе је председник Савеза Никола Тодоровић.

„Наше посланство и јесте да покушамо да очувамо српски језик, културу, историју, да покушамо да то у границама својих могућности представимо словеначкој публици. Ми живимо у веома лепој држави, желимо да се осећамо једнаким са другима и то је наша порука нашим саговорницима у државном врху, то значи парламенту, влади Републике Словеније, председнику државе, где смо имали врло квалитетне разговоре на тему статуса, што ми покушавамо да решимо", каже Никола Тодоровић, председник Савеза српских друштава Словеније.

„Постоји одређена проблематика око остваривања права Срба за коју се ми залажемо да увек буду унапређена, побољшана, шареноликија...тако да присуство представника словеначких институција, овде надлежних за та питања, може бити прекретница", каже амбасадор Републике Србије у Републици Словенији, Александар Радовановић.

„Нарочито ми је важно што сам имао могућност да разговарам са чланицом европског парламента, госпођом Тањом Фајон. У том смислу, њено присуство данас на скупу Савеза српских друштава, показује и њену бригу о Србима у Словенији али и њено поштовање Републике Србије", каже Јанко Веселиновић, председник Одбора скупштине Републике Србије за односе са дијаспором и Србима у региону.

„Ми живимо на заједничком простору и добро је кад имамо добре односе, кад смо пријатељи и када радимо за бољу заједничку будућност. Пошто је Словенија ушла у ЕУ, ја се надам да ће и Србија брзо ући, да живимо на истом простору, да имамо отворене границе и да смо у главама сложни пријатељи", каже чланица Европског парламента Тања Фајон.

„Веома је важно да Срби из расејања, пре свега да се упознају, да размене позитивна искуства, да бисмо могли да остваримо наше примарне циљеве, а то је очување националног идентитета, кроз веру, културу, традицију и славу, наравно. Та веза је од егзистенцијалног значаја, поготово за нас који живимо ван границе Србије. Ту би матица могла да има важну улогу, а то је повезивање Срба, а и ми међусобно, тако да су врата Савеза Срба у Словенији и Савез Срба у Румунији отворена свима који раде на очувању нашег националног идентитета", Огњан Крсти, председник Савеза Срба у Румунији.

„Зашто деца не би, макар факултативно, у основној, а после и у средњој школи учили српски језик и писмо. Чули смо податак да деца у средњој школи не знају ћирилицу или српски језик. Да ли је то предност или мана? Морамо успоставити сарадњу са њиховим Министарством просвете и сигурно ћемо одређене ствари решавати у договору", каже Дане Малешевић, министар просвете и културе Републике Српске.

„Слушајући говорнике на бини на данашњој манифестацији, моји утисци су такви да је Српски савез у Словенији добро прихваћен од Словеније и словеначких институција, што је јако важно и да је то савез који има једну јасну визију и будућност", каже Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу.

„Највише ми се од данашњих говорника допао господин из Словачке, који је рекао да је њих 600 успело да избори за статус националне мањине, а нас више од 60000 не може. За то је најважнија подршка Србије, без тога ми не можемо", каже председник СКД „Марибор", Борислав Јанковић.

„Када смо поднели захтев за стицање статуса националне мањине било нас је 434. Постоји више удружења, Удружење Срба у Словачкој које постоји од 1999, постоји Српски информативни центар, а то су главни носиоци свих активности која се дешавају у Словачкој", каже председник Удружења Срба у Словачкој, Стане Рибич.

И после пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у Словенији је и даље присутан проблем избрисаних.

„Седам хиљада људи је изгледа, опет избрисано. Били смо на Уставном суду Словеније, прогласио се ненадлежним. На нама је да чекамо. На нама је да коначно схватимо да Србија и Република Српска треба да помогну своје држављане", каже генерал бивше ЈНА, Милан Аксентијевић, један од „избрисаних".

Срби у дежели воле земљу у којој живе, воле и ону из које су потекли. За остварење једног сна потребна им је Словенија, Србија и Босна и Херцеговина, односно Република Српска. На овом скупу, упадљиво је било то што једино није било представника из извршне власти из Београда.