In vino veritas

На завршној винској свечаности и дегустацији апсолутну победу извојевала је Шљокића винарија Крсте Митрића и Александра Мићића, чија су вина Змајско и Крчмарица освојила прво и друго место, док је треће припало Ивану Новаковићу из исте винарије за вино Јастребац.

Уз честитке прошлогодишњег шампиона Жељка Зеца, овогодишњи првак освојио је златни пехар и златну медаљу, а додељене су и сребрна и бронзана медаља.

Назив породичне Шљокића винарије није шаљив већ је њен сувласник Крсте Митрић рођен у БиХ баш у засеоку тог имена. И данас се шума подно водопада у Јајцу зове Шљокића шума, иако је продата пре више од једног века.

На овогодишњим винским отавским свечаностима бирана су најбоља црна вина међу 10 узорака, док је још 12 раније елиминисано у посебном полуфиналном дегустирању уз учешће 17 витезова.

Ове године три витеза-приправника примљена су за сталне чланове витешког реда: Ацо Стегњајић и Борислав Радошевић из Кичинера у ширем региону Торонта, као и Отављанин Милош Андрић.

У финалу је 68 дегустатора пробало узорке вина. Златну медаљу као најбољи дегустатор освојио је Дамир Вуковојац, сребрна је припала Марку Павасовићу, а бронзана Саши Спасојевићу.

Присутнима су се обратили представници три школе прављења вина: шумадијске (Жика Новаковић), брдско-планинске (Жарко Ловреновић) и далматинске (Давор Лакић). Говор о вину - пићу богова - одржао је кум винског реда Светог Трифуна, некадашњи професор београдског Универзитета Никола Костић.

Међу гостима винских витезова у Српском центру био је и амбасадор Србије Михаило Папазоглу. Српски центар је први објекат те врсте у историји канадске престонице.

Отавски вински витешки ред Светог Трифуна је непрофитна и званично регистрована организација. Јединствена је у Канади, а вероватно и у срској дијаспори у свету.

Основана је у циљу "поштовања и слављења вина, оплемењавања културе пијења вина и непрестаног унапреења умећа прављења вина".

Иако се због оштре климе у престоници и околини не гаји грожђе, прављење вина од грожђа из околине Нијагариних водопада, Британске Колумбије, Калифорније и других виногорја, врло је популарно међу Канађанима, а већ шест година српски исељеници уздижу га на сопствени витешки вински ниво.

Отавски вински витезови издали су и књигу Винослов са винопјевом витезова Светог Трифуна коју су приредили Никола Костић и Драгомир Вукосављевић Вук.

Свети Трифун (око 232-250. године), заштитник виноградара и вина, је светац великомученик који се међу Србима слави 14. фебруара, али се разне винске свечаности одржавају током целе године.

У свету постоји више од 500 винских витешких редова, а у Србији десетак.