Осам деценија најстаријих српских исељеничких новина

Међу штампаним гласилима на српском језику која и данас излазе у земљи и свету, од Гласа су старији само Политика (1904) и Американски Србобран (1918).

До новембра 1945. Глас је издавао и уређивао Божидар М. Марковић, а десна рука била му је супруга Милица.

У Отави 1942. године, шеф Ратне канадске цензуре, рекао је Марковићу: "Ваш лист је најбоље оцењен национални лист од свих новина на страним језицима које излазе у Канади".

У јануару 1944. лист мења име у садашње, а од новембра 1945. Глас постаје званично гласило Српске народне одбране.

Пет деценија (1934-1983), укључујући и године током Другог светског рата, излазио је недељно, потом дуже од четврт века месечно, а од пре три године двомесечно.

Пакети помоћи које су канадски Срби слали у отаџбину и у заробљенилчке логоре током и после Другог светског рата често су садржали и примерак Гласа.

Један је примио и каснији уредник Бора Драгашевић, који је ту дужност, међу укупно девет уредника, обављао најдуже - две деценије - док је његова супруга Драга 22 године уређивала енглеску секцију која и данас излази.

Бора Драгашевић (90), један је од најистакнутихих канадских Срба, свој је живот и својеврсну хронику исељеништва описао у мемоарима Стопама предака, обимној књизи на српском језику на 750 страна.

Истакнути канадски књижевник који пише на француском језику Негован Рајић (91), добитник више канадских награда, међу којима и Кафкине, прочитао је први пут Глас канадских Срба у логору у Италији 1947. године.

"Били смо прокажени у Европи и ззедни слободне речи. За једне новине отимали смо се као пустињак за чашу воде", записао је Рајић.

Сарадници Гласа канадских Срба били су и Милош Црњански, Исидора Секулић, Растко Петровић, владика Николај Велимировић, амбасадор Константин Фотић и многи други српски интелектуалци из Канаде, САД, Србије и других делова света.

У свом запису о последњем разговору са Слободаном Јовановићем Десимир Тошић наводи да је чланак о (тадашњем) новом француском уставу објављен на Париском радију Јовановић наменио и за божићни број Гласа.

Глас канадских Срба већ осам деценија је хроника српских досељеника у Канади, њихових културних и ширих друштвених окупљања, чувар српске традиције и историје, писама и језика и веза исељеништва и отаџбине.

Тај лист је деценијама и део канадских националних архива. Примерци Гласа од 1934. до 2006. године, сачувани су на микрофилму и у име Српске народне одбране поклоњени библиотеци, Националној библиотеци Канаде у Отави, Библиотеци Универзитета Торонто и Музеју српског наслеђа у Виндзору.

Поводом стогодишњице СНО у Србији, микрофилм Гласа поклоњен и Народној библиотеци Србије. Глас је сачуван и у дигиталном формату све до 2013. године.