Николај Краснов - руски неимар Србије

Архив Југославије, Историјски архив Београда, у сарадњи с Домом руске дијаспоре Александар Солжењицин из Москве, приредили су реперезантативну изложбу одговарајуће документарне грађе: Николај Краснов - руски неимар Србије.

На изложби су представљени бројни експонати, њих више од 250, међу којима знатним делом оригинали. У првом плану су дела великог архитекте, и то пројекти, планови, скице, цртежи.

Посебан значај има чињеница да су овом изложбом први пут јавности предочени његови радови, односно документи, која се чувају у архивским фондовима Архива Југославије као и Историјског архива Београда, као и грађа која се чува у Архиву САНУ, Музеју Српске Цркве, Националној библиотеци Србије, Музеју науке и технике и Задужбини краља Петра I.

У склопу Изложбе приређен је и одговарајуцхи каталог као и ДВД на српском, руском и енглеском језику.

Истоветна изложба биће отворена у Београду, у Архиву Југославије, 21. јануара 2015. године, чиме ће, поред другог, бити обележен Дан Архива.

Краснов је рођен октобра 1864. у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је у Москви. Већ његов први пројекат био је награђен 1883. године.

Почев од 1887. био је главни архитекта Јалте, Крим.

Најчешће је радио репрезентативне објекте или реконструисао историјска здања. Тако је изградио и познати дворац Ливадија, код Јалте, Крим, летњиковац Романова, знаменит по састанку тројице савезничких лидера током Другог светског рата.

Дворац је грађен од 1909. до 1911. и устројен у складу с визијом цара Николаја II.

Те 1911. године Краснов је и формално добио звање "дворског архитекте".

Трагедија грађанског рата у Русији одвела га је у емиграцију, тако се 1922. нашао у Београду, где га позвао Савеза руских инжењера и техничара Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.

У Београду, Краснов је оставио немерљив траг. Радио је у Архитектонском одељењу Министарства грађевина и, у пуном значењу те речи, обележио је једну епоху архитектуре у Србији.

Бавио се пројектовањем, адаптацијом и декорацијом најрепрезентативнијих здања, државних објеката, храмова, споменика, али и дизајнирањем ентеријера.

У Србији, где га је изузетан рад такође довео до звања дворског архитекте, оставио је дела неизмерне вредности.

Био је пројектант дворског комплекса Карађорђевића на Дедињу, низа других репрезенативних здања, а учествовао је у мањој или већој мери у пројектовану, изради и декорацији бројних објеката, храмова, споменика, од Опленца до Ловћена. Унутрашња декорација храма Светог Ђорђа на Опленцу, цркве маузолеја породице Карђорђевић, његово је дело.

Декрација цркве Ружице на Калемегдану, такође, израдио је и Његошеву капелу на Ловћену, срушену 1974, као и спомен обележја на Зејтинлику, Солун, и на острву Видо, поред Крфа.

Николај Петрович Краснов, уметник који је својим делом обележио читаву епоху у историји Србије, преминуо је у Београду, децембра 1939. године.