Прича о људима неспремним да препознају љубав

Представа Гад, аутора Беле Пинтера премијерно је изведена 31. октобра, на сцени Српског позоришта у Мађарској, који се налази у будимпештанској Нађмезе улици, јавља за Програм за дијаспору Добрила Боројевић из Српских недељних новина.

Представа набијена енергијом и емоцијама, била је тежак и одговоран глумачки задатак за Марицу Мандић, Зорицу Јурковић, Катарину Павловић-Бачи, Катицу Шокац, Бранимира Ђорђева, Тибора Ембера и Тому Принца. Требало је да одгонетну ликове од којих бисмо сви најрадије побегли, али који ипак постоје и ту су око нас. Тај захтеван задатак поставили су себи и својим колегама Милан Рус и Јосип Маториц, који се појављују као глумаци, али као ауторски тандем потписују режију, музику и превод на српски језик.

"Добили смо посебну дозволу од аутора Беле Питера за извођење на српском језику. Пошто се ради о заиста тешком драмском тексту, радили смо студије ликова и напорно вежбали током лета. Сада имамо неколико извођења на сцени нашег позориша у Будимпешти, а затим 9. овембра гостујемо у Десци. Ова представа отвара многа важна питања друштва и цивилизације у којој живимо, питања емпатије, нашег односа према људима који су другачији од нас, до тога како се заиста осећа онај који је мање вољен: да ли је за то крив он сам или су га околности учиниле таквим да тешко може да прими љубав?", каже за наше новине директор Српског позоришта у Мађарској Милан Рус, који у представи тумачи лик пензионера, чика Паје.
Зорица Јурковић гради лик Ружице, питајући се и сама постаје ли се заиста гад рођењем, или те таквим учине околности у којима одрасташ.

"Ово је представа о тешким животним ситуацијама, табуима, суровостима живота, бескрупулозној борби да будеш прихваћен и недостатку љубави, због које си спреман да жртвујеш све и одрекнеш се драгих људи", објашњава Зорица и каже да јој није било лако да гради лик толико другачији од ње саме. Она ипак успева да својој Ружици удахне људскост, па и неку врсту шарма, када публику насмеје својим шеретским преводима српског дијалога на енглески језик.

И док нас већина ликова у овој представи наводе да их осуђујемо и дистанцирамо се од њих, плени суптилна мирноћа Марице Мандић, чија Ирина, показује способност да трпи и пређе преко свега што јој други чине.

"Ја сам се екипи прикључила када су пробе већ биле одмакле, па су ми колеге веома много помагале да градим лик у који сам заправо "ускочила" ", открива Марица, која се након дуже паузе вратила позоришту.

Бранимир Ђорђев, који тумачи лик Ирининог супруга Боре, на пробе и премијеру долази из Сегедина, где живи и ради.

"Иринин супруг Бора је типичан продукт овог друштва, сумњиви предузетник који је спреман на свакакве малверзације, које су могуће чак и у култури. Преваре чини и у својој породици, јер он емотивно повређује жену, а онда убија бившу пасторку Ружицу. Ово је нешто потпуно супротно мом карактеру и са режисером сам морао да разрадим ситуације да бих формирао лик", прича Бранимир.

Глумица Катица Шокац веома спретно успева да уђе у лик ромске девојке Аните, која је непредвидивог понашања и која, као и Ружица, бива усвојена као одрасла девојка.

За Катарину Бачи ова представа је свакако била несвакидашње искуство, јер се појављује у двостуркој улози: као хендикепирана Емица и сурова васпитачица, док је Тибор Ембер као Емичин муж најрационалнији лик у читавој причи. Томо Принц самим изласком на сцену, са добрим костимом и карактеристичним гласом успева да заинтригира публику као "председник жирија".

Представу коју глумци изводе на српском језику, прати и титл на мађарском, што омогућава добру комуникацију са оним делом публике који не говори српски језик. Јосип Маториц објашњава да је посебна пажња поклоњена музици, покретима и песмама, чији су текстови по одобрењу аутора прерађени, на чему су Милан Рус и он заједнички радили.

Наредни термини одигравања представе су 7. и 8. новембар од 19 часова у Српском позоришту у Будимпешти, а гостовање у Дески заказано је за 9. новембар у 17 сати.