Текст Михаила Папазоглуа у канадским медијима

Повод за јавно оглашавање новог амбасадора Србије Михаила Папазоглуа је стогодишњица од почетка Првог светског рата и жеља да се канадским читаоцима предочи виђење херојског доприноса српског народа у победи земаља-савезница међу којима је била и Канада, сазнајемо од Миломира Никетића, дописника Бете.

Чланак Михаила Папазоглуа објављен је у оба национална дневника Globe and Mail и National Post на енглеском, као и у два квебечка дневна листа La Presse и Le Devoir на француском језику.

Електронске верзије Папазоглуовог текста на интернет-сајтовима сва четири листа укључују више од 500 реакција читалаца писаним коментарима или позитивним-негативним предзнацима.

Аутор чланак започиње у Сарајеву 28. јуна 1914. године тврдњом да је Гаврило Принцип за многе сународнике борац за ослобођење и истиче неопходност упитника и наводника код оних који Принципа данас називају "терористом".

Велики рат почиње само месец дана касније, 28. јула 1914. године, артиљеријским гранатирањем Београда са обала двеју река након телеграфског ултиматума Аустро-Угарске империје од 52 милиона људи малој петомилионској Србији.

Он наводи и херојски пример 2.600 српских војника који су бранили Београд, знајући да су њихова имена унапред избрисана са списка живих. Остварујући једну од ауторских поенти да покаже и докаже да су Канада и Краљевина Србија пре 100 година биле на истој страни историје.

Амбасадор Папазоглу наводи да је прва жртва Првог светског рата био 16-годишњи српски добровољац Душан Ђоновић. Два минута пре но што ће на снагу ступити примирје, којим је Велики рат окончан, страдао је 26-годишњи Канађанин Џорџ Лоренс Прајс.

Папазоглу пише и да су прве савезничке победе извојевали Срби у Церској и Колубарској бици, сличној победи у Вими Риџу у Француској, чијем су остварењу допринели и многи Канађани.

Српски пробој Солунског фронта ратна је условна "паралела" канадској бици у Пашенделу у Белгији.

Појашњавајући већини Канађана недовољно познату судбину Гаврила Принципа, аутор подсећа да је скончао као заточеник у тврђави-тамници у Терезином Пољу у данашњој Чешкој, каснијем нацистичком концентрационом логору у Другом светском рату.

Одговарајући зашто је оригинални текст насловио Гаврило Принцип, човек који је наговестио слободу? аутор у "Нешенел Посту" објављује и историјску фотографију спомен-плоче некад постављене на месту Сарајевског атентата на којој је, ћирилицом и без упитника, записана реченица: "На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу".

Ту плочу, која му је уручена као рођендански поклон, али која је склоњена јер је "симбол немачког понижења у Првом светском рату", посматра нико други до Адолф Хитлер.

Аутор је у чланку навео и познате бројке које више од речи говоре о српским жртвама у Великом рату: 1.250.000 српских војника и цивила није тај рат преживело, становништво Србије умањено је за ненадокнадивих 28 процената.

За разлику од Србије, за Канаду, као тадашњег доминиона британске круне, Први светски рат започео је тек 4. августа 1914. године, на дан када је Велика Британија објавила рат Немачкој.

На страни савезника у Великом рату учествовало је 620.000 војника и болничког особља, међу којима су биле и канадске болничарке које су лечиле српске војнике. Више од 67.000 Канађана је погинуло, а 250.000 рањено.

У закључку рада амбасадор Михаило Папазоглу констатује да је историја учинила Србију и Канаду савезницима у оба светска рата, а да су их савремени свет и глобализација учиниле суседима.