Линта: Незаконито брисање Срба

Линта је затражио да Министарство унутрашњих послова Хрватске донесе Правилник за полицијске управе, станице и дипломатско-конзуларна представништва којим би се прецизно утврдило шест начина на основу којих би хрватски држављани који живе у иностранству могли да регулишу без притисака и претњи, привремени одлазак изван Хрватске на пет година и на тај начин задрже хрватску личну карту.

Према речима Линте, тих шест начина односе са на обнову, стамбено збрињавање, школовање, посао, лечење и издржавање старих и незапослених лица.

Линта је затражио да Министарство унутрашњих послова да јасну инструкцију службеницима на граници да хрватски држављани српске националности, који привремено живе у Србији, а имају хрватску личну карту, могу слободно да управљају возилима српских регистарских ознака у Хрватској, односно да не чине царински прекршај и да не морају још једном да плаћају царину и прекршајну казну.

"Тражим од Вас да се Живку Бабићу врати његово одузето возило без плаћања царине и прекршајне казне", додао је Линта.

Он је затражио да Министарство унутрашњих послова Хрватске изврши поновни упис свих незаконито брисаних грађана српске националности из евиденције хрватског пребивалишта од 1991. до данас.

Линта је навео да је 6. јуна упутио писмо председнику Владе Хрватске Зорану Милановићу и изнео примере дугогодишње дискриминације коју чине службеници Министарства унутрашњих послова у полицијским управама, станицама и хрватским конзулатима у Београду и Суботици према грађанима српске националности у вези пребивалишта.

Линта је навео да је од 1991. до краја 2013. године, Министарство унутрашњих послова Хрватске на незаконит начин избрисало из евиденције хрватског пребивалишта више од 50.000 Срба.

Он је указао да службеници у појединим полицијским управама и станицама у Хрватској и конзулатима у Београду и Суботици врше притисак на избегле Србе да, ако имају држављанство Србије и српску личну карту, морају одјавити пребивалиште у Хрватској и поништити хрватску личну карту.

У хрватском Закону о пребивалишту нигде не пише да поседовање држављанства Србије и српске личне карте спречава избегле Србе да пријаве привремени одлазак изван Хрватске на пет година, рекао је Линта.

Он је указао на бројне случајеве да хрватски службеници на граници третирају хрватске држављане српске националности који привремено живе у Србији, а који у Хрватску улазе, управљајући возилима српских регистарских ознака, да су починили царински прекршај.

Линта је навео да хрватски службеници траже од хрватских држављана српске националности, који имају два пребивалишта, да морају да се одрекну хрватске личне карте или чине царински прекршај ако управљају возилима српских регистарских возила на подручју Хрватске, што значи да морају да плате прекршајну казну у висини од 5.000 куна или око 700 евра и да још плате, по други пут, царину на наведено возило.

Он је указао на пример Живка Бабића, коме је хрватска полиција 9. јула на граничном прелазу Стара Градишска приликом уласка из БиХ у Хрватску одузела возило са српским регистарским ознакама и тренутно се налази у царинарници у Славонском Броду.

Бабићу је речено да мора да плати царину на одузето возило ("шкода октавиа") у висини 29.300 куна или око 4.100 евра, и још 5.000 куна или око 700 евра прекршајне казне за царински прекршај, прецизирао је Линта.

Он је додао да је у питању незаконито понашање хрватских службеника, јер нигде не стоји да држављанин Хрватске, који има хрватско пребивалиште, не сме управљати возилом страних таблица и да у Хрватској има доста возила са америчким, канадским и ознакама других држава чији власници немају проблема са хрватском полицијом.

"Хрватска полиција спречава да Срби управљају возилима са српским регистарским таблицама на подручју Хрватске само због тога јер имају хрватске личне карте, а живе привремено у иностранству", рекао је Линта.

Он је подсетио да хрватски Закон о пребивалишту омогућава да хрватски држављани који живе у иностранству имају право да задрже хрватске личне карте.

Линта је затражио да сваком грађанину, коме се одобри привремени одлазак изван Хрватске, полицијска управа или станица обавезно, као доказ, изда Потврду о привременом одласку изван Хрватске до пет година.

Он је указао да има случајева да је појединим грађанима одобрен привремени одлазак изван Хрватске, али да им службеници у полицијској управи или станици нису издали потврду, али да има и позитивних случајева да су о појединим полицијским управама или станицама у Хрватској службеници издали потврду грађанима којима је одобрен привремени одлазак изван Хрватске.

Линта је затражио утврђивање начина регулисања привременог одласка изван Хрватске за бивше носиоце станарског права који су имали пребивалиште на стану до почетка рата.

"Станарско право на стану у коме су живјели до почетка рата им је одузето и сад имају проблем да пријаве пребивалиште у Хрватској на другој адреси. Ако се пријаве на било којој другој адреси, на којој нису живјели до рата, та адреса ће бити третирана, по закону, као фиктивна", додао је Линта.