Мир Божји, Христос се роди

Божићно славље у црквама траје од 6. јануара, Бадњег дана, па наредна три дана. Другог дана је спомен Сабора Богородице а трећег - свети архиђакон Стефан, који је неким породицама и крсна слава.

Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила девица Марија, безгрешним зачећем путем Светог духа, у граду Витлејему.

Будући да се у Новом завету не наводи када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. У прво време постојања хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је називан Епифанија.

Божић је почео да се слави у Риму 354. године, према многим изворима, на дан када се претходно славило рођење римског божанства сунца.

Симболи Божића код православних Срба су бадњак и чесница.

Божић је породични празник и обележава се у кући и у црквама. На Бадњи дан се на кућом огњишту пали храстово дрво - бадњак, који представља симбол светлости и топлоте која треба да греје и зближава укућане.

Под куће се по традицији посипао сламом да би се дочарао скромни амбијент стаје у Витлејему у којој се, по Библији, родио Христ.

Чесница, погача у коју се ставља новчић, меси се и ломи на Божић на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеном Христу, а верује се да срећа чека оног у чијем комаду буде новчић.

У православним црквама широм Србије и света служе се повечерја и пале се бадњаци.

Божићу у православљу претходи четрдесетодневни пост и на тај дан трпеза може бити мрсна први пут.

Међусобно поздрављање је са Христос се роди, а одговор Ваистину се роди.

Божић, дан када се верује да је рођен Исус, 7. јануара, обележавају православне цркве које се држе старог, јулијанског календара. То су Јерусалимска партијаршија, Српска православна црква, јерусалимска руска, македонска, грузијска црква и Света Гора.

Заједно са Ускрсом и Духовима (Света тројица), Божић спада у три највећа хришћанска празника.