Филм "Поред пута" браће Лисинац

После премијере на Фесту филм Поред пута који су снимили Крушевљани, брaћа Зоран и Владимир Лисинац, приказан је у њиховом родном граду. Дело је у неку руку аутобиографско јер говори о остварењу америчког сна.

„Мислим да је лепо да живот овог нашег малог филма почне овде у Србији, као што су и животи свих нас, а где ће да заврши видећемо", рекао је пред публиком Зоран Лисинац.

„Ја сам поносна на Владино дипломирање на два факултета, па је и после и брата школовао, на све то, не само на једно, а ово је тек почетак", рекла је њихова мајка.

Момци из Крушевца добро су се снашли у Сансет булевару, али не заборављају завичај у који долазе сваке друге године.

„Две хиљадите године, после завршене гимназије добио сам стипендију да играм кошарку у Северној Каролини. Испратили су ме у Америку са 7 долара, а ја сам потрошио 2 долара на аеродрому у Детроиту на парче пице и сачувао сам пет неко дуже време. Потрошио још пар долара и онда сачувао један као срећан долар. Тако да још имам још један од тих седам долара у џепу.

Зоран, мој млађи брат дошао је у Америку касније, 2004. године с намером да снимамо филмове заједно. Ја сам се баш потрудио да његову визију истакнем, да помогнем и њему као младом уметнику, а да сними свој први филм", рекао је старији брат Владимир.

Зоран Лисинац је рекао да је у почетку био прилично изгубљен.

„Говорио сам у цитатима филмова, јер нисам знао енглески баш добро и тако кад одем у бар треба ми пиво, ја повучем реплику из филма Бен Афлека и тражим пиво. Тако да је требало времена да савладам језик и да нађем свој израз у том језику.

И после 4 године од 8 колико сам тамо, сам почео да пишем на рецепцији хотела у коме сам радио.Тако је то кренуло, мислим да је била важна упорност. То је бољка младог света свуда, да жеље преточе у снове, у неке страсти које могу да их гурају кроз живот јер жеље имају свако. Има она пословица - да су жеље коњи и просјаци би јахали. За све смо се борили, ништа није пало у крило", рекао је Зоран Лисинац.