У потрази за идентитетом

Аутор Давид Албахари на промоцији збирке рекао је да књига представља добар пресек кратких прича које је написао у протеклих 20 година, а говорећи о четири последње, навео да се у њима очитава његова опседнутост старењем и пролазношћу.

"Приближио сам се годинама када у Канади треба да добијем старачки додатак. Томе се радујем јер је тамо тај старчки додатак повезан с јефтинијим каратама за биоскоп, у продавницама имате попуст као сениор. То сениор звучи достојанственије него пензионер", нашалио се писац.

Албахари, који већ дуго живи у Канади, ову збирку прича оцењује као потрагу за идентитетом и балансирање између добијеног и изгубљеног с чиме се суочава сваки исељеник.

"Сваки исељеник покушава да на неки начин остане нешто што је био, а истовремено, свакога дана постаје све више нешто што није мислио да ће бити", казао је Албахари.

Он је рекао да му је посебно драго што се издавач одлучио да објави збирку прича у тренутку када тржиште и исплативост диктирају објављивање романа.

"Ја сам разговарао са својим причама, ми имамо веома интиман однос и свака од њих је пристала да се нађе у овој збирци", казао је Албахари.

Он је навео да су "приче добре и послушне онолико колико је писац добар и послушан према њима".

"Ја тренутно пишем причу која ми је потпуно измакла контроли. Тачно видим како прича почиње да пише мене, она ствара свог приповедача. Иако ће та прича изаћи под мојим именом, то ће бити нечија туђа прича", казао је Албахари.

Он је инсистирао да истакне улогу Елен Елиас Бурсаћ, његовог стално преводиоца са српског на енглески, са којом је тесно сарађивао приликом уобличавања књиге. 

Писац је новинарима рекао да су његова нова збирка прича и роман готови и да њихово објављивање зависи од материјалних прилика и "здравственог стања издавача".

У оквиру едиције Геопоетике "Српски писци у преводу" до сада је објављено 15 књига, а међу њима су наслови Светислава Басаре, Горана Петровића и Виде Огњеновић.

Главни уредник "Геопоетике", писац и творац ове едиције која има већ 16 наслова, Владислав Бајац, није крио да је да је веома поносан на књигу која на најбољи начин презентира Албахаријеву кратку прозу насталу од 1994, када се настанио у Канади, до данас.

Бајац је скренуо пажњу на наслов књиге који је наменски дат, јер наговешатава да приче преносе ауторово искуство имигранта и да је оно донело теме као што су губљење, стицање, стварање идентитета.

За Бајца су неке приче меланхоличне, суптилно ироничне, говоре о "неспособности измирења чежње за земљом из које се потиче и потребе да се уклопи у живот земље која је избрана".