Вече српске културе окупило бројне званице у Минхенској резиденцији

Минхен је главни и најнасељенији град Баварске, највеће државе Немачке федерације. Лежи на обалама реке Изар, северно од Баварских Алпа. Иако нема прецизних података, процењује се да у овој области на југу Немачке живи више десетинак хиљада Срба. Минхен је велико међународно седиште инжењеринга, науке, иновација и истраживања.

Баварско-српски академски форум доприноси имиџу града јер га чине високообразовани грађани српског порекла, различитих занимања, инжењери, адвокати, лекари и други.

Са члановима Форума и њиховим пријатељима провели смо неколико дана у престоници Баварске.

"Наше удружење од почетка свог оснивања покушава да својим грађанима у Минхену пружи једну свечаност која се мало истиче из осталих културно-уметничких друштава. Удружење као такво живи од људи који су склони поезији, који су склони лепим стварима и који
подржавају нашу српску културу", каже Дарко Сријемац, управа Српско-баварског академоског форума.

Чланови који делују на волонтерској основи истичу да им је главни циљ да српску културу, науку и образовање приближе баварској јавности и истовремено пруже подршку српским исељеницима и њиховим породицама у очувању националног индентитета, језика, традиције и културног наслеђа.

"Ми се трудимо као Баварско-српски академски форум да све наше догађаје организујемо на оваквим локацијама, као што је био Генерални конзулат Републике Српске, као што је био Литературхаус, пре свега престижна локација у Мићину. Желимо да и Немцима а и нашим грађанима покажемо да смо ми народ вредан традиције поноса и да имамо шта да кажемо", каже Срђан Матејевић, потпредседник Српско-баварског академоског форума.

Ви имате једну личну причу која је изванредедно занимљива а то је да је ваш супруг, који је странац, ушарши у брак са вама нешто променио у свом животу.

"Ја сам свог супруга упознала у Јерусалиму, он је онда прешао у православље, крстили смо га у реци Јордан. Мој супруг је јако заволео Србију, што ми је много драго и врло радо долази код нас и учи полако српски језик, који није лак", каже Габријела Убавић Баумгартен.

Каква је структура људи који долазе последњих година или можда у последњој деценији у Немачку и конкретно у Минхен?

"Структура се променила. Ја се сећам још раније, пошто су ми бака и дека живели овде као такозвани гастарбајтери, тада су људи долазили трбуком за крухом у Немачку. Данас је то друга ситуација, јер од 2016. је Немачка олакшала долазак наших академаца, довољно је било да неко из Србије пронађе послодавца и онда да добије боравак", каже Матејевић.

"Мени се свиђа менталитет, то је, шта да кажем, слично као у Баварији", каже Кристоф Цимерман.

Многи људи су вас овде похвалили, дали су вам и српско име Крста, ваше право име је?

Кристоф.

Отворили сте фабрику у Бачкој Паланци, запослили сте наше људе. Колико људи ради и како сте задовољни и како функционише све у Србији?

"Имамо сад скоро 50 радника и до сада ради како треба", каже Кристоф.

Ви сте рођени овде у Немачкој, ја видим колико добро говорите српски језик. За пример, свој нашој деци и родитељима чија су рођена и одрастају у дијаспори, како сте то успели?

"Углавном је мој округ био испуњен људима из нашег српског краја и сама та чињеница да сам одрастао међу нашим људима ме је подстакла да свој језик прилагодим и да га усавршим у неком смислу да бих имао спој са својом матицом Србијом", каже Дарко Сријемац.

Да ли постоје неке повратне информације од Немаца који буду гости на оваквим вашим вечерима?

"Имам једну анекдоту. На једној од нашој винској вечери је један Немац пришао сав усхићен и каже ја нисам знао да Србија има вина. Знам да Србија има шљивовицу али нисам знао да има вина. То је једна од ствари која је позитивна за наше винаре у Србији, али сам догађај да Немци а и наши људи схвате да ми можемо и на овакав начин да представимо српство и нама и Немцима, и да буде на обострану косрист", каже Матејевић.