Др Антовић о Шведској: 250 година мира и систем заснован на правилима

 Скандинавске земље се увек издвајају као земље које имају одличан социјални и здравствени систем, Шведска посебно. Зашто је то тако?

Прво да направим малу дигресију. Није то тако као када смо отишли. И њихов социјални систем више није на том нивоу на ком је био. хуманог комунизма, у време Улофа Палмена све више и више превази у капитализам озбиљног типа и раслојавање је велико, али заиста још увек јесу на високом нивоу.

Мислим да поштовање правила игре, недостатак импровизације, односно оно што ми врло често, ја стварно мислим да Срби јесу креативан народ и да винчански ген јесте неко чудо, али врло често ми под креативношћу подразумевамо чисту импровизацију.

Када сам ја отишао и први пут ошао на Каролинску и сада све мање више, све везано за болести, за пацијенте имаш такозване стандард оперјешн протоколе, протоколе које треба да пратиш, и онда каже, па медицину не можеш да укалупи. Онда схватиш да у суштини имаш оних 5 или 10% случајева где креативност има смисла али да све остало јесу правила игре.

Онда је један ниво једнакости да потпуно исти систем здравствене заштите има премијер који је чекао, па макар назвали то и хипокризијом, Горан Персов који је 6 месеци чекао операцију кука и мигрант који је дође. И наравно, она кључна ствар за Шведску, због које ја причам, мени не смета памет и увек да причам оно што мислим. зашто су ушли у НАТО партију, они су имали 250 година мира. У склопу са тим су имали, вероватно још у време када је то било на картицама, од 1700. и неке, изузетне базе података.

Они заиста имају медицину засновану на доказима и наравно, сада постоји ствар, када је богата земља са високим порезима, ако је ниво корупције релативно низак, или низак у односу на ове наше земље и Балкан, онда то можеш да омогућиш.

Тако да ја већ годинама причам да би много тога требало да препишем из Шведске. Не постоји измишљање топле воде, већина ствара је у здравству, треба само директно да се препише од њих, ништа друго да се уради.

 Шта је то што сте ви научили тамо, не говорим само о професији него уопште о животу?

“Живот је прилично сређен, али дешава се свашта. Задњих 4, 5 година је значајан проблем криминала, пре свега због емиграције али и пре свега због неуклапања људи који дођу са стране у систем. Наравно, та нека деца која бомбардовани медијима мисле да су самим тим што су дошли у Шветску заслужила да имају најнови ајфон или да возе БМВ и онда упадају у ту коло криминала, оно што је опасно да деца од 14 до 15 година се регретују јер она не подлежу кривичном законодавству.

Појавио се податак да је прошле године у једној недељи било више убијених у Стокхлому него у Сиудад Мексику у сукобима банди. Тако да није све то баш тако.

Много се ствари променило, али је Стоколм још увек изузетно место за живот по чистоћи ваздуха, по чистоћи воде. Кажу, ко се једном напио стокхолмске воде са чесме опет ће се стално враћати или неће напустити Стокхолм, по томе да можете да пецате лососа који траже изузетно чисту воду, испред зграде парламента, по томе да у суштини, без обзира на то како звучи, али да је мали човек још увек заштићен.

 Биографија

Др Јован Антовић је дипломирао након само четири године и десет месеци, (1993. године) на Медицинском факултету у родном Нишу, због чега је проглашен најбољим свршеним студентом Универзитета у Нишу и најбољим студентом медицине до тада, по мишљењу Српског лекарског друштва. Магистрирао је 1997. на матичном факултету, а специјализирао наредне године на Клиници за хематологију Клиничког центра у Нишу. У периоду од октобра 1998. до јануара 1999. био је стипендиста Центра за хемофилију и тромбозу Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (САД), да би 2003. одбранио докторат из области коагулације на Институту „Каролинска" у Стокхолму (институцији чији професори додељују Нобелову награду за медицину и рангираној каo 14 биомедицински универзитет у свету), где и данас ради кao виши консултант на Клиничкој хемији Универзитетске болнице и као ванредни професор / виши предавач при Департману за молекуларну медицину и хирургију. Добитник је многобројних признања за свој рад и аутор или коаутор седамдесетак чланака објављених у рецензираним међународним часописима који су цитирани више од 1000 пута (h-index 18, Google Scholar Citation Index 22). Такође, коаутор је књиге Дисеминована интраваскуларна коагулације на српском и два издања књиге Essential Guide to Blood Coagulation. У оквиру друштва Свети Јован из Шведске оснивач је стипендије ЈП Антовић, намењене финансирању краткотрајних усавршавања младих истраживача из Србије.

Погледајте емисију "Наши сусрети - Српска медицинска дијаспора 2025." ауторке Тамаре Дрезгић где је говорио и проф. др Јован Антовић овде.