Шпанац у Крушевцу пронашао и позив и дом

У Крушевачкој болници на одељењу хирургије од пре два месеца ради доктор Алберто. Из родног Билбаа у Србију је дошао са 19 година, септембра 2015. како би остварио дечачки сан да постане лекар.

“Што кажу чудни су путеви Господњи, тако да преко породичног другара нашег сам случајно завршио у Београду, завршио сам факултет после 6 година. После 4 године сам радио и после 10 година боравка у Београду укупно, нађем се у крушевачкој болници. Потпуно сам прихваћен од првог тренутка, одмах су ме увели у операциону салу, одмах сам се осетио као још један у екипи”, каже др Алберто.

“Млади колега из Шпаније се јако лепо уклопио у систем нашег здравства, односно у систем опште болнице Крушевац. Њега карактерише комуникативност, непосредност, колеге су јако брзо њега прихватили а исто тако и наши пацијенти препознају у њему гостољубивост, присност, марљивост и непосредност”,

Српски језик савладао је на другој години факултета. Усавршио га је толико да пацијенти који први пут дођу на преглед и не слуте да је реч о странцу.

“Имам колегу, доброг другара из болнице Драгише Мишовић где сам претходно стажирао у склопу специјалистичког стажа који ми је говорио - Ти, Алберто, стварно свака ти част како си убеђивао људе овде да ниси одавде. Прилагодио сам се, одомаћио сам се, релативно брзо, осећам се као код куће, култура, музика, улица, српски народ…”, каже доктор.

Шпанци и Срби, каже доктор, имају пуно сличности. Гостољубиви су и дружељубиви. Познанства и пријатељства са Крушевљанима током студирања и специјализације довели су га у град са душом где је пронашао своју другу породицу.

“Ја сам дошао без повретне карте, дошао сам са том намером а сада и да имам некакву понуду, стварно не бих хтео да одем одавде, лепо ми је овде и хоћу да вратим Крушевцу што ми је дао прилику да ја постанем члан хирушког тима”, каже доктор Алберто.

Поред професионалног, судбина је умешала прсте и у емотивни живот, што је за Алберта у овом тренутку додатни разлог да не размишља о одласку из Србије.