Сећање на харамбашу Перу Тунгуза

Борбу за слободу свог народа наставио је и против Аустроугарске после анексије Босне и Херцеговине, а у дубокој старости, као добровољац у Првом свeтскom рату прошао је сва стратишта, од одбране Београда до пробоја Солунског фронта.

Осим историјских уџбеника, сећање на харамбашу Пера Тунгуза чувају и његови потомци.

"У нашој породици, предање о прецима се преноси са генерације на генерацију, тако да сам доста тога већ знала, а у припремању изложбе  користила сам се богатом породичном архивом, књигама и стваралачким опусом Периних синова, Радована, који је био доктор философије, докторирао је у Бриселу, као и његовог брата Данила, мога деде који је био француски ђак и студирао историју и географију у Дижону и Греноблу", каже Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза, аутор изложбе.

Устанак који је инцирао млади Тунгуз у Невесињу, убрзо се као пожар проширио на читав регион, што је довело до избијања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе.

"Он је оличење духа српског народа, а тај дух је сачињен од храбрости, родољубља и отпорности. Тај господин је као младић ушао у побуну против Отоманског царства, које је било јако и огромно, а та Невесињска пушка, коју је он покренуо, ослободила је све народе  Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.

"Перо Тунгуз је био један од најбунтовнијих хајдука у 19. веку. Он је упорно тражио да се устанак што пре почне, јер је знао да је Црна Гора одлучила да помогне устанике, што је било веомна важно, јер у случају пораза, устаници би свакако бежали у Црну Гору. Ту су се једино мгли сакрити, у планинама Црне Горе", каже Ненад Урић, историчар.

Перо Тунгуз преминуо је 1919. у Трстенику, а његови посмртни остаци пренети су касније на брдо код Улога у Републици Српској, где је 1882. и започео устанак против Аустроугарске.