Цветови из кливлендске баште

Дечји хор из Кливленда "Свети Сава" ове године слави две деценије рада. Оснивач хора је Нада Мартиновић, која већ 25 година живи у том америчком граду. Активни је члан српске заједнице и предано ради на представљању Србије, српске културе и традиције, не само у Америци, него и широм света.

Нада Мартиновић, рођена Шапчанка, већ је две и по деценије становник Кливленда у Охају. Нада је из Србије отишла као дипломирани музички педагог, магистрирала је на Кливлендском државном универзитету, а докторирала на чувеном Кент универзитету. Деценијама предано ради на представљању Србије, српске културе и традиције, не само у Америци, већ и широм света. Нада је и оснивач дечјег хора Свети Сава, а диригује и мушким хором Косово.

"Просто природно, пошто сам ја радила у музичкој школи 10 година пре доласка у Америку, то се наметнуло као нешто природно, да оснујемо хор. Пошто се обе цркве у Кливленду зову Свети Сава, мени је жеља била да окупим децу из обе цркве, назвала сам тај хор Свети Сава и то је тако кренуло и управо прослављамо две деценије постојања ове године. На пробама и кроз репертоар негујемо искључиво српску музику, наравно, сви жанрови су заступљени, а који жанр ће бити заступљен зависи од деце", каже Нада.

Хор је наступао на бројним манифестацијама, као што је Кливлендски интернационални дан, Светски дан детета, затим на Кент универзитету, Фокс телевизији, где су најавили омиљену манифестацију One World Day у Српској културној башти.

"То је врло интересантно, тај комплекс културних башти је јединствен, не само у Охају, не само у Америци, него и у свету. А све је почело 1936. године када је у Рокфелер парку подигнута биста Шекспиру, па је то дуго било познато као Шекспирова башта, након неколико година је то постала Британска башта, а онда су и друге земље хтеле да имају своју башту. Дуго година је постојала Југослевенска башта, где се налазила само биста Његоша, а онда захваљујући г. Алексу Маческом, почасном конзулу, 2008. године то је прерасло у Српску културну башту, тако да смо ми веома поносни на тај део земље, парченце земље, и где се сваки Србин може ту осетити као на свом тлу", каже Нада.

Рад са децом није лак, али Нада је нашла начина да им се приближи, па се неретко деси да јој се деца обрате и са мама или тетка.

"Ми немамо аудицију, код нас певају сва деца, која желе и воле да певају. С обзиром на то да су они мали, наше пробе су играонице, да ја покушавам да их растеретим, ослободим, да се не плаше, да се осећају као код куће, и често сам и ја на поду са њима, да бих била у истом нивоу, да нам се очи сретну и тако се играмо већ 20 година", објашњава Нада.