Читај ми!

Бечка школа - истурено одељење

Троје младих уметника из Књажевца заједно су на школовању на Академији уметности у Бечу. Веома су успешни о чему сведоче бројне домаће и иностране награде. Своје најновије радове, инспирисане људима који живе и раде у иностранству, представили су љубитељима уметности у родном граду, у књажевачком Завичајном музеју на изложби под називом "Бечка школа - истурено одељење".

Троје младих књажевачких уметника пажљиво посматрају свет који их окружују и своја запажања често претачу у критику савременог друштва. Заједнички именитељ изложби његових инсталација је живот гастрабајтера.

Својим скулптурама и експерименталним видео радом Жарко Алексић говори о односу Аустрије према странцима који тамо живе и раде.

"Реализовао сам рад који се зове Гајстарбајтер, дух радника. Ти људи, или ми људи, нису ни овде ни тамо...странци су и овде и тамо и показују упражњеност и непостојање и тамо и овде, без обзира што флуктуирају, крећу се, али они не постоје ни на једном месту", каже Жарко.

Жељка Алексић своју пажњу усмерава на жену и своју борбу за место у земљи која јој није домовина.

"Ова инсталација "Рукавице" су метафора на отечене руке или послове које сам нужно или не нужно морала да обављам да би финансирала себе и своје школовање на Ликовној академији уметности у Бечу. Сматрам да је најлепше у својој земљи, али ако постоји могућност да још више себе унапредим у едукативном смислу, наравно да постоји опција за даље да то буде и Беч, што да не", каже Жељка.

Друштвено-политичким аспектом боје бави се Јелена Мицић, која је представила стилизацију радних одела на платнима већег формата. Ликовни критичари слажу се у оцени да сво троје младих уметника у овом тренутку припадају самом врху савремене уметности у Србији.

"Ови млади људи су успели да пронађу свој уметнички пут у далеко већем уметничком центру, у Бечу, и да тамо покажу да је бављење савременом уметношћу на том нивоу могуће и за некога ко долази из једне савим друге средине", каже Нела Тонковић, историчарка уметности.

Жељка, Жарко и Јелена својеврсна су деца књажевачког завичајног музеја који пажљиво прати њихов уметнички пут.

"У нашој уметничкој збирци постоје њихова дела, које смо у њиховом раном раду још препознали и откупили зазавичајну збирку", каже Милена Милошевић Мицић, музејски саветник и историчарка уметности.

Изложба је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Аустријског културног форума у Београду.

среда, 27. август 2025.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом