Рецепт за срећу - бити без очекивања и предрасуда

"Већ три године сам у Словенији, свиђа ми се, препоручила бих...Нисам имала представу где долазим, али ми је драго што нисам имала предрасуде, а кренула сам од нуле, и са језиком и очекивањима. Нисам се разочарала, можда баш због тога", каже Вишња.

Када и како млад човек одлучи да у једном тренутку треба да промени нешто у својој каријери?

"Зависи шта су ваша очекивања. Ја желим да пробам свашта нешто у животу, да имам што више искустава, живим на разним местима...Не кажем да ће ме Словенија задржати неколико година, али ми је за сада лепо...и препоручила бих да ко год има прилику да студира у иностранству, то је прави корак, јер увек можеш да се вратиш кући, тамо вас увек чека нешто..."

Како је изгледао твој први дан на факултету, шта си помислила?

"Боже, где ја то дођох?! Искрено, нисам ништа разумела и првих месец дана је баш било страшно, али човек се на све навикне...професори су нам увек излазили у сусрет. Прва три дана су била посвећена упознавању, тако да сам упознала пуно наших људи и то ми је доста олакшало."

А како ти је било на првом тренингу?

"Била је позитивна трема, од промене. И тамо има доста наших људи, а ни Словенке ме нису дочекале као странца. Била сам лепо прихваћена и од стране тренера и играчица, у лепој ми је то успомени и делује ми као да је било јако давно...имам осећај да сам дуго ту, баш сам се одомаћила, сад сам као домаћинка, како они кажу...као да сам код куће", каже Вишња.