Растимо заједно

Без подстицајног, породичног окружења, деца са сметњама у развоју немају једнаку шансу за добар раст и развој. Кад такве услове детету не могу да пруже биолошки родитељи, онда, уместо установе социјалне заштите, требало би да је замени хранитељска породица.

Уместо улагања у институције за смештај деце са сметњама у развоју, за које су годинама издвајана знатна средства, држава ће убудуће више помагати родитеље и хранитељске породице.

Само љубав може да буде мотив за преузимање бриге о детету, коме је неко други подарио живот, а онда га оставио.

"Далеко од тога да је једноставно. Човек треба да процени своје мотиве, а мотив може да буде само љубав", рекла је хранитељка Виолета Јерко-Пресечки.

Према њеним речима, цела породица потпуно мора да буде укључена у хранитељство и цео свој живот мора да изврне на главачке, а то не може да се ради за новац. Стела Пресечки каже да подједнако воли и брата и сестру, и да брата воли као да јој је рођени.

Породица, средина подстицајна за децу

Многи малишани, нажалост, одрастају у домовима. Упркос труду који стручњаци у тим установама улажу у њихов одгој, психолози опомињу да деци ништа не може да замени породични дом.

Дефектолог Драгана Стевановић наводи да ће та деца боље напредовати и развити своје способости и едуковати се у раду са породицама него у некој од установа, јер је породица природна средина и она је јако подстицајна за децу.

До сада су хранитељи преузели бригу о 88 малишана са сметњама у развоју. Корак напред ка једнаким могућностима за сву децу јесу програми обуке родитеља за бригу о деци са Дауновим синдромом, умереном ретардацијом, бебама и за ургентно збрињавање деце у кризним ситуацијама.

Директор Центра за породични смештај Добрила Грујић рекла је да је значајно доношење новог Закона о социјалној забрани смештаја деце до три године у дом. Један од остварених разултата је да бебе, право из породилишта, ако не иду у своју породицу, иду у хранитељске породице.

Још 20 малишана из дома у Звечанској, припрема се за одлазак у хранитељску породицу, али прича тиме није завршена. Вртићи, школе и дневни боравци морају да буду доступни деци и родитељима, што је већ брига државе.