Руке пријатељства

Новогодишња журка на којој су учествовала деца са сметњама у развоју и ђака из школе "Дринка Павловић" круна је једног лепог пријатељства.

Новогодишње жеље су скромне, а утисци велики. Добро се забављају, размењују искуства и једва чекају да поново дођу, само су неки од коментара ђака Основне школе "Дринка Павловић".

Дружење ових младих људи траје већ две године, без предрасуда и лоших мисли.

"То је леп пример, и можда, и другима нека иницијатива да се осврну по њиховој околини, да виде да ли у њиховом комшилуку постоје такви млади људи и да им пруже руку сарадње и пријатељства", рекла је Татјана Туршијан, наставница биологије у Основној школи "Дринка Павловић".

Један од родитеља деце из ове школе, Слободан Грујичић, наглашава да је ова прича јако лепа прича.

"Ја бих волео да се прошири широм Београда, широм Србије, из простог разлога што овој деци у најмању руку треба само мало разумевања и ништа друго", каже Грујичић.

Руку пријатељства пружиле су и комшије - припремили су послужење, оближња посласитичарница поклонила је торту, а музичари су свирали без хонорара.

Златибор Бранковић, један од музичара, рекао је да је то њихов скроман допринос деци која су, како каже, са једне стране ускраћена, која имају потребе као и сви други.

Око хиљаду деце са сметњама у развоју још живи у институцијама. Многима од њих, самоћа је једини пријатељ.

Ова прича даје наду, јер ће пријатељство какво негују, трајати дуже од новогодишњих и божићних празника.