Читај ми!

О геноциду над Србима у наставном програму

"Поруке о страдалим сународницима можемо интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине. Улога школе и наставе нарочито је значајна у овом процесу. Педагошки је изазовно суочити ученике са стресним садржајима не изазивајући код њих трауму или деструктивну мржњу", поручује професор из Бања Луке Данило Ковач, докторанд и стипендиста Универзитета "Ла Сапијенца" у Риму.

Са друге стране, садржаји се не смеју поједноставити, будући да начин убиства није безначајан и да се треба обрадити. Другим речима, наставник је пред задатком да ученицима пренесе не само чињенично знање о теми већ и моралну поруку. За наставу која подразумева проучавање насиља јаче групе људи над слабијом научници користе термин „тешка историја". У овом контексту користи се и термин „осетљива прошлост" или „прошлост трауматског садржаја". Сами називи имплицирају менталну и психолошку тежину наставног садржаја.

Настава геноцида над Србима током Другог светског рата несумњиво дубоко улази у домен тешке прошлости и потребно јој је приступити са посебном пажњом. Након кратког истраживања које сам спровео у гимназијама Републике Српске, и лондонским школама, чини се да наши наставници, нерадо поучавају о тешким темама. Наши ученици би, с друге стране, жељели да продубе своје интересовање о холокаусту, геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, те животу у концентрационим логорима.

Не представља дакле проблем интересовање ученика, већ тешка позиција наставника приликом предавања стресних садржаја.

Наставници у одабраним лондонским школама, који су прошли кроз бројне обуке храбрије се упуштају у сличне педагошке подухвате, чак и код ученика у нижим разредима. Када су у питању сами наставни садржаји, детаљно и аналитичко познавање прошлости представља први и најважији корак.

Историјско знање омогућава разумевање кључних процеса националне историје, неговање културе сећања и представља предуслов за остварење осталих наставних циљева. Иако неопходно, познавање историјских чињеница није довољно. Како би се разумео значај теме у ширем контексту, потребно је обрадити и неке друге аспекте, попут питања достижности правде, питање признања кривице, меморијализације и одржања вере у тешким животним ситуацијама. Од великог значаја је питање трауме која се преноси генерацијама, те могућност повратка преживелих жртава у нормалан живот.

Како би се избегле штетне генерализације, односно поистовећивање целог народа са починиоцима злочина из његових редова и политичким лидерима, ученици треба да знају да нису сви Хрвати одобравали бруталну и насилничку усташку политику, на шта, поред осталог указују италијански извори.

Потребно је такође аналитички обрадити значење појма „жртва", као и појма „починилац злочина", које могу бити много комплексније од свакодневне употребе ових речи. Неопходно је обрадити и питање такозваних пасивних посматрача.

Ученици треба да схвате штетност пасивног посматрања негативних друштвених феномена, као и важност благовремене грађанске реакције у случају било какве врсте насиља над безопасним и мањинским групама становништва.

Ове обимне садржаје потребано је сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне веронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних уметности. Пожељно је да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. За наставу геноцида над Србима на поменутим предметима потребно је одвојити неколико часова како би ученици стекли целовиту слику о теми, и то не само кроз историјско знање већ и кроз усвајање моралних порука. Поред тога, сагледавањем исте теме из угла више наставних предмета омогућио би се успешан трансфер знања.

У недостатку значајних академских доприноса о настави о геноциду над Србима и препорукама за њено извођење, потребно је анализирати на које начине су разрађени европски образовни системи приступили питању својих жртава у периоду Другог светског рата.

У конципирању наставе о геноциду над Србима чини се нарочито корисним размотрити академска достигнућа дисциплине о настави холокауста. Настава Холокауста је разрађена дисциплина, која поред горе поменутих наставних предмета даје препоруке чак и за коришћење музике у сврху обраде овог наставног садржаја.

Квалитетно знање о геноциду над Србима несумњиво може допринети квалитету образовања наших ученика, развоју њихових моралних вредности, те неговању културе сећања. Будући да настава различитих видова геноцида добија све већи значај, чини се да наша сазнања о специфичностима наставе геноцида над Србима могу попримити не само локални, већ и међународни карактер. Другим речима, геноцид над Србима, односно начин његове обраде у настави може дати значајан допринос дисциплинама које проучавају и анализирају наставу геноцида у свету.

четвртак, 30. март 2023.
16° C

Коментари

Pismenost
Ако сте и ове године донели одлуку да промените своје навике, психолози имају неколико савета
Дрмно
ЕПС ће размотрити захтев за расељавање села Дрмно
PRETPLATA
Такса за јавни медијски сервис и услови ослобађања
Nije baš lako...
Ако сте и ове године донели одлуку да промените своје навике, психолози имају неколико савета
Добар текст
Ако сте и ове године донели одлуку да промените своје навике, психолози имају неколико савета