Дани Србије у Франкфурту по први пут

Франкфурт је град који је седиште Европске банке, град великих разлика у архитектури али и град у коме живи и ради више од 50 хиљада Срба. Због наше велике заједнице, Конзулат Републике Србије организовао је представљање културе и обичаја нашег народа.

Бранко Радовановић, генерални конзул Републике Србије у Франкфурту, нагласио је:

"Једва чекају да се нешто овакво организује. На нама је само да дамо идеју, и да их упутимо шта би то било најбоље, како би ми то могли немачкој публици да се представимо, моја идеја је увек да је то култура".

Повод за организовање овакве манифестације је и хуманитарног карактера, јер ће цео приход ићи за обнову пода у српском Храму, који је наша црква купила од евангелистичке 2012. године. Отац Симон Туркић, старешина Храма Христовог Васкрсења у Франкфурту каже „сада га сређујемо, оправослављујемо, и украшавамо на најлепши могући начин".

Пети по величини град у Немачкој, а највећи у покрајини Хесен, има јако богату историју и традицију. Данас је стечиште за око 200 нација, јер подржава различитости. А српско коло играло се на једном од главних Тргова у Франкфурту.

"Свако од нас има једну велику ману - има све осим родне груде. И покушава да својим наслеђем пренесе шта значи Србија, шта значи то када ниси ту и боли те када ниси ту" каже Горан Томић из Српског културног центра.  

Наш конзулат у Франкфурту ужива велико поштовање, међу гостима који су подржали манифестацију, био је и градоначелник Бат Хоморга, града са највише житеља који су милионери.

"Срби су јако добро интегрисани у нашу заједницу. Велико је задовољство радити са њима, живети и делити нашу културу" изјавио је Алеxандер Хејес, градоначелник Бад Хомбурга.

У продужетку трга где се играло српско коло је и плато са Гетеовим спомеником, а мало даље низ улицу налази се центар моћи Немачке и њихова берза. Али ипак, бисер овог града је свакако чувена зграда Опере, а тамо нас је чекао представник младе генерације.

Андреја Ловић, председник одбора за омладину у Хесен, наглашава "Ми морамо да сачувамо наш српски идентитет, наш језик, наше ћирилично писмо, и морамо да се потрудимо да та нераскидива веза између Републике Србије, као матице, и људи у расејању, да се та веза не прекида".