Медаљон - Предраг Гојковић Цуне

Простор данашње рубрике „Медаљонˮ дајемо Предрагу Гојковићу – Цунету (1932 – 2017), певачу изузетног гласа и узорно великог, богатог репертоара. Изводио је изворне и компоноване народне песме, севдалинке, староградске нумере, забавне песме... Као младић је снажно заволео певање, и оно му је потпуно променило професионални ток, одвојивши га од студија на Трговачкој академији. Први јавни наступ је имао 1939. године на приредби „Прело на селуˮ у Коларчевој задужбини, певајући у дуету са сестром. Пред микрофоном Радио Београда је први пут запевао 1948. године, подстакнут својим учитељем у области народне песме и музике – Жарком Милановићем. Године 1962. је објавио сингл-плочу са песмом „Кафу ми драга испециˮ, која ће убрзо постати и хит и уметникова „лична картаˮ. Учествовао је на бројним фестивалима и често освајао награде. Уз Милета Богдановића је био главни актер чувеног натпевавања „Ко зна вишеˮ, одржаног 1971. године, на ком је после оштре „борбеˮ ипак однео победу. Крајем деведесетих је у оквиру серијала „Цуне и пријатељиˮ одржао низ концерата широм Србије. Из његове раскошне дискографије, овога пута издвајамо песме: „Ја те звати нећуˮ, „Лакше, лакше, мој коњићуˮ, „Хеј, махалеˮ и „Црне очи, плаве очиˮ.