Клуб Тропикана – Gilberto Santa Rosa

Рођен је у Сантурсеу, у Порторику, где је стекао основно и средње образовање и заинтересовао се за музику. Први концерт имао је још као  тинејџер, а 1976. године је дебитовао као пратећи вокал са оркестром Марио Ортиза,  да би га убрзо након тога  регрутовао оркестар „Ла Гранде“, где је постао главни вокал. Током две године рада у оркеестру, упознао је Елијас Лопеза који му је помогао да се обликује и усаврши као певач.

Током 1980-тих, снимио је песму „Homenaje a Eddie Palmieri“  са „Puerto Rican All Stars“. Такође је снимао са разним оркестрима, међу којима су били Оркестар Томи Оливенсије и Оркестар Вили Росарија. Санта Роса је развио јединствени стил „сонео“ импровизације у салси који му је омогућио да буде успешан и у „тропском“ и у „романтичном“ стилу ове музике.

1986. године, формирао је свој бенд са којим је имао низ хитова, као што су „Good Vibrations“, „De amor y salsa“, „Punto de vista“, „Vivir sin ella“ и „Perspectiva“.

Санта Роса је такође био први певач „тропске“ салсе који је одржао концерт у  „Карнеги Холу“ у Њујорку, где је извео уводну песму, своју јединствену верзију салса мелодије „Represento“, коју је компоновао Лу Бриел. Овај догађај је снимљен уживо у дворани, а касније објављен као албум. Врхунац вечери био је четвероминутни додатак без сценарија који је направио својој песми „Perdoname“, што је учврстило његов импровизациони таленат. Ова верзија уживо постала је толика сензација након тога да је морао да запамти своје импровизоване реплике за будуће концерте, а „Perdoname“ је постала завршна песма његових наступа.

1990. године, Санта Роса се придружио „all star“ пројекту „La Puertorriqueña“ у којем је био Енди Монтањез, а исте године је награђен наградом „Billboard Lo Nuestro Award“ за најбољег мушког певача.

1996. године објављен је албум његових највећих хитова „Caballero de la Salsa, Vol 2“, а те осте године учествовао је и на првом „Festival Presidente“ у Доминиканској Републици , а наредне године певао је са Енди Монтањезом у „Линколн центру“ у Њујорку, као и са Олгом Тањон у амфитеатру „Universal Studios“ у Холивуду.

Санта Роса је преузео на себе задатак да одржи музичко наслеђе Тито Родригеса - организовао је неколико концерата у част покојног певача и снимио албум где, користећи модерну технологију, пева песму „En la soledad“ у дуету са Титом.

Поред тога, дуго је играо важну улогу у каријери свог пријатеља и штићеника, Виктор Мануелеа, кога је Санта Роса открио. Њих двојица су крајем 2005. објавили заједнички албум уживо, „Dos soneros, una historia“. 2006. године објавио је албум „Directo al corazón“, а 2007. одржао је чувени концерт  на тргу Плаза Колон у Санто Домингу и објавио албум „Contraste“, чији је албум „Conteo regresivo“ постао велики хит.

2008. године учествово је  на догађају под називом „Concierto del amor“ који је организован у „Медисон Сквер Гардену“, а те године албум „Contraste“ је добио златни и платинасти сертификат од Америчког удружења дискографске индустрије.

Санта Роса је такође допринео побољшању јавног образовног система Порторика. Учествовао је у иницијативи коју спонзорише непрофитна организација „Сапиентис“, која доводи истакнуте јавне личности у учионице како би подигла свест јавности о образовној кризи у Порторику. 2010. године учествовао је на церемонији отварања „Централноамеричких и карипских игара“.

За свој рад добио је бројна признања и награде.