четвртак, 03.09.2026, 22:25 -> 14:22
Извор: Радио Београд 3
Музика вива – Музички дани у Донауешингену 2025
Започињемо циклус посвећен најстаријем фестивалу савремене музике у свету, основаном 1921, који је прошле године доживео своје 75. издање. У сарадњи Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и града Донауешингена, сваког трећег викенда у октобру се широм овог места одржавају концерти и пратеће манифестације, а прошле године, фестивал је трајао од 16. до 19. октобра. У вечерашњој емисији слушаћете снимак свечаног отварања, одржаног у спортској дворани Бар у Донауешингену, када је наступио Симфонијски оркестар Радија Југозападне Немачке из Штутгарта под управом Франсоа-Гзавијеа Рота, док су на програму била дела Марка Андреа, Тургута Ерчетина, Имсу Чој и Филипа Леруа.
На програму су биле чак четири светске премијере и то аутора чија оркестарска дела се први пут изводе на овом фестивалу. Програм је започео остварењем Размотавање – У знак сећања на Пјера Булеза Марка Андреа. Овај француско-немачки аутор, студираоје у класама Жерара Гризеја на Париском конзерваторијуму и Хелмута Лахенмана на Високој школи за музику у Штутгарту. Управо је рад са Лахеманом обележио његов даљи развој, јер се потом фокусирао на истраживање микротоналности, граничних звучних стања, шумова и феномена настајања звука. У делу са којим се представио у Донауешингену, он прави омаж једном од најзначајнијих француских аутора авангардног усмерења, Пјера Булеза, поводом обележавања 100 година од његовог рођења.
Потом је светску премијеру имао Концерт за кларинет и оркестар под називом Ту узмиче тишина, преламајући се изван ограда Тургута Ерчетина. Овај турски композитор, рођен 1983. године, одрастао је у Истанбулу, чије је специфично окружење имало снажан утицај на његов доживљај звука и времена. Након завршених студија у родном граду, докторирао је на Универзитету Стенфорд, у класи Брајана Фернихауа, а потом се као стипендиста немачке владе, стално настанио у Берлину. Као и Марк Андре, и Ерчетин негује специфичан однос према звуку, који се манифестује кроз истраживање просторно-акустичких феномена и експерименте са микротоналношћу. Један од његових упечатљивијих пројеката било је истраживаје акустике Аја Софије у Истанбулу и потом њено компјутерско анализирање и „утискивање” у композиције. Сличан поступак, Ерчетин је применио у свом концерту за кларинет, сада анализирајући акустику анатолијских грађевина из 12. века и њихово преношење у звук овог остварења.
Поред овог остварења, светску премијерну на концерту одржаном 17. октобра прошле године у Донауешингену, имала је и композиција Миро Имсу Чој. Ова млада јужнокорејска композиторка, која данас живи у Паризу, завршила је студије на Париском конзерваторијуму, а потом се усавршавала на Иркаму. Од 2024. године је резиденцијална уметница Фондације Сингер-Полињак. У својим делима, Имсу Чој углавном истражује тонску боју, а у композицији са којом се представила у Донауешингену, то чини са великим симфонијским оркестром стварајући шриоку палету, од крхких до снажних звукова, од звука тутија до транспарентних текстура и малих покрета. Назив композиције Миро, на корејском значи „лавиринт”, али уместо као просторну категорију, Чојева му приступа кроз временску и акустичку димензију. Она води слушаоца у простор у којем се мотиви, тонске боје и оркестарске групе преклапају, понављају и фубе у наизглед безизлазним звучним пролазима.
Последње дело изведено на свечаном отварању прошлогодишњег издања фестивала Музички дани у Донауешингену било је Paris, Banlieu Филипа Леруа. Овај француски аутор старије генерације компоновао је аутобиографско дело о свом родном граду, користећи Иркамове програме за просторну организацију звука, како би пластично дочарао своје сонично искуство боравка у овом граду. Ова композиција је наишла на изузетан пријем код публике, те је освојила „Награду оркестра” који чланови Симфонијског оркестра Радија Југозападне Немачке из Штутгарта додељују за најуспешније остварење представљено на фестивалу.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић