Нови путеви – Geoffrey Keezer

Рођен је у О Клеру, као син Мери Ен Грејам, професионалне свирачице хорне, и Роналда Виларда Кизера, композитора/перкусионисте и члана музичког факултета на Универзитету Висконсин-О Клер.

Кизер је свирао у џез клубовима као тинејџер, а након што је годину дана похађао Музички колеџ „Беркли“, придружио се бенду „Арт Блејки и Џез Месинџерс“, поставши последњи пијаниста који се придружио бенду. Компоновао је и аранжирао оригиналну музику за групу, са којом је остао до Блејкијеве смрти 1990. Кизеров дебитантски албум као вође, „Waiting in the Wings“,  изашао је 1989. године. Био је на турнејама са Џошуом Редманом, Бенијем Голсоном и Рејем Брауном у својим двадесетим. Наступао је са Дејвидом Санборном, Крисом Ботијем, Џоом Локом и Кристијаном МекБрајдом, сарађивао са Дениз Донатели, добивши номинације за „Греми“ награду и објавивши албуме под утицајем хавајских, окинаванских и афро-перуанских народних традиција.

Придружио се Арту Фармер квартету 1990. године, наступајући на великим северноамеричким џез фестивалима и џез клубовима. Кизер је био музички директор и аранжер од 1994. до 1995. године. Године 1997. постао је члан трија басисте Реја Брауна, са којим је обишао свет  наступајући у клубовима и великим фестивалима у Северној Америци, Јапану, Европи и Блиском истоку. Трио Реја Брауна је свирао концерте са Израелском филхармонијом; Радио оркестром Минхена у Вајнер Концертхаусу и Конзерваторијуму у Бечу, и у Линколн центру у Њујорку.

Његов албум „Áurea“ из 2009. године био је номинован за „Греми“ награду за најбољи латино џез албум, а  2010. године био је номинован за најбољи инструментални аранжман који прати вокал/вокале за песму „Don't Explain“ на албуму Дениз Донатели „When Lights Are Low“.  Свој први соло клавирски албум „Heart of the Piano“ објавио је 2013. године.

Током 1990-их, био је на турнеји са бендом „The Key Players“, у којем су учествовали Малгру Милер, Џејмс Вилијамс, Харолд Маберн и Доналд Браун;  извео Гершвинову „Рапсодију у плавом“ са оркестром „Hollywood Bowl Orchestra“; имао концерт са квартетом Герија Малигена у лондонском Алберт Холу; затим у Линколн центру са Артом Фармером и Винтоном Марсалисом;  наступе са џез оркестром „Карнеги Хола“, са „Slide Hampton All-Stars“, Дизијем Гилеспијем, Џ. Џ-ејм Џонсоном и многим другима. Такође је много пута путовао у Јапан, где је свирао са Рејем Брауном, Мајклом Брекером, Петом Метенијем и Кенијем Барелом.

Од 2000. до 2009. свирао je на клавијатурама и клавиру у бенду Кристијан МекБрајда, на  турнејама по Северној Америци, Европи и Јапану, доприневши бенду и са оригиналним композицијама и аранжманима. Истовремено, почев од 2002. године, придружио се пројекту саксофонисте Тима Гарланда „Storms/Nocturnes“. Након тога је уследила сарадња са Маријом Шнајдер,  Дејвидом Санборном, Крисом Ботијем, Вејном Шортером…

Џефри Кизер је веома свестран модерни џез пијаниста, композитор и аранжер познат по стилу описаном као „интелектуално апстрактна лирика“ помешана са сложеним ритмовима, осећајним „грувовима“, дубоким познавањем хармоније. Користи широк спектар динамике за изградњу, одржавање и ослобађање напетости, пружајући „дескриптивни и привлачни“ звучни пејзаж. Често описиван као „музичар међу музичарима“ са ненадмашном техником, он беспрекорно премошћује јаз између пост-бапа, хард-бапа и савремене фузије.

Поседује „скоро ненадмашну“ техничку способност, а критичари упоређују његово владање инструментом са легендама попут Арта Тејтума и Владимира Хоровица. Његово свирање показује утицај широког спектра пијаниста, укључујући Бада Пауела, Винтона Келија, Томија Фланагана, Хербија Ханкока, МекКоја Тајнера и Чика Кориу.

У свом соло раду Кизер користи „трозонски“ приступ, делујући као једночлани бенд тако што истовремено обрађује бас линије, акорде и мелодију. Подједнако се осећа пријатно у акустичним, директним окружењима, као и у стиловима фанка, госпела и електронске музике, модерне или „глобалне фузије“.