Aнтологија српске музике

Овај аутор, рођен 1954. године, магистрирао је композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Рајка Максимовића. Своју каријеру је везао за Радио-телевизију Србије, где је више деценија деловао као музички продуцент Хора и Симфонијског оркестра наше куће. Истовремено, развијао је и самосталну композиторску каријеру, стварајући дела у готово свим жанровима. Посебно место у његовом опусу заузимала је симфонијска музика, којој се први пут обратио у свом стваралаштву осамдесетих година. У том периоду су настала дела попут његовог дипломског рада - симфонијске поеме Алеф, поеме за виолину и оркестар Химера - обе по мотивима текстова Хозеа Луса Борхеса, затим фантазија за велики оркестар Тибетанска књига, балети Озирис и Изида и Краљева јесен, Увертира 1453, као и кореографска поема "Мали принц". У наредној декади, Бошњак се окреће камернијем звуку, али тада настају и два велика хорска дела: Откривење Светог Јована и ораторијум Свето Јеванђеље по Марку. Између 1990. и 2000. Бошњак компонује и концертантна дела, међу којима је и Концерт за клавир и гудачки оркестар којим је отворен Бемус 1999. године, док се међу његовим потоњим радовима издвајају ораторијум Књига о Јову, који је премијерно изведен 2006, и композиција Велики прасак, представљена 2017. године, годину дана пре преране смрти аутора.

Тематаски, Бошњак је био привучен духовним искуствима и имагинаријуму космогонијских стања, а у стилском погледу остао је везан за тековине позног романтизма, негујући у свом опусу лирски приступ, али и естетику загледаности у унутрашња понирања за смислом.

Композитор је, стога, био посебно заинтересован за ванмузичке изворе инспирације, посебно за књижевност и филозофију, односно за оне текстове који су се бавили мисаоном, контемплативном суштином живота и света. Тако је настала и кореографска поема "Мали принц" према истоименој књизи Антоана де Сент Егзиперија 1990. године.

Уредница Ксенија Стевановић