Читај ми!

Камерни концерт

Трио у Де дуру опус 56 и Квинтет у ге молу за клавир и гудаче Чарлса Вејкфилда Кадмена.

Овај амерички композитор, рођен 1881. године у Пенсилванији, припада генерацији аутора која је почетком двадесетог века заговарала идеју развоја аутентично америчког музичког израза. Учио је оргуље, клавир и теорију, а потом и дириговање код Емила Пауера, диригента Симфонијског оркестра из Питсбурга. У овом граду радио је као оргуљаш, корепетитор и музички критичар, а пажњу јавности најпре је привукао као композитор песама.

Прекретницу у његовом стваралаштву представљало је развијање интересовања за музику америчких староседелаца, након читања чланака етнолошкиње Елис Флечер и Франсиса Ла Флеша, припадника племена Омаха. Године 1909. објавио је збирку Четири индијанске песме опус 45, а исте године са Ла Флешом посетио племена Омахо и Винибаго, где је бележио традиционалне песме. На основу овог искуства Кадмен је организовао и серију предавања и концерата посвећих пре свега музичкој традицији аутохтоних становника америчког континента. Касније се бавио компоновањем опера и филмске музике, а године 1926. добио је почасни докторат Универзитета Јужне Калифорније.

Кадмен није дословно преносио традиционалне мелодије америчких староседелаца, већ их је прилагођавао сопственом, превасходно позноромантичарском хармонском језику. Његов приступ овој музици тако представља спој елемената традиционалне музике америчких староседелаца и европске уметничке музичке традиције. То се посебно уочава у Трију у Де дуру, опусу 56, који ћете чути на почетку емисије. Дело је настало између 1908. и 1913. године, а објављено је 1914. Уз формално и хармонски традиционално конципиран музички језик, у последњем ставу се појављују и ритмичке карактеристике регтајма, као елемент америчке музике.

Ауторка емисије Тамара Симовић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом