Три века Канта: сазнање, наука и вредности – говори Милица Смајевић Рољић

Тумачења према којима је Кант сматрао да су жене по природи инфериорне у односу на мушкарце најчешће се ослањају на упечатљиве, али изоловане коментаре из његових популарних списа О лепом и узвишеном и Антропологија у прагматичном погледу, као и из студентских бележака са његових предавања. Милица Смајевић Рољић сматра да таква читања занемарују јасно одређен контекст у којем су спорне опаске настале, као и значајну разлику између Кантовог филозофског пројекта и његових претензија у оквиру Popularphilosophie и тада новоформирајућих емпиријских наука. Иако поједине Кантове тврдње о женама савремени читалац с правом може оценити као проблематичне, оне не чине део Кантовог нормативно-филозофског система и не могу се ускладити са његовом моралном теоријом. Кант није настојао да мушкарце уздигне, нити да жене унизи; таква интенција била би у директном сукобу са његовим основним моралним принципима, укључујући универзалност моралног закона и поштовање рационалних бића као сврха по себи.

Када говори и пише о женама, Кант то не чини из позиције филозофа који прописује етичке норме, већ као аутор који покушава да пружи обичајне описе, популаризује знање и допринесе развоју емпиријских дисциплина, попут емпиријске психологије, прагматичне антропологије и физичке географије. У тим доменима он је био један од пионира, али истовремено и мислилац чији су лични ставови и културни обрасци несумњиво обликовали његове дескрипције људских бића, њихових навика и родних улога, што је данас методолошки јасније него у Кантово време.

У овом излагању ауторка указује на потребу за јасним разграничењем између Кантових фундаменталних, системских дела на основу којих му се с правом приписује статус једног од најутицајнијих филозофа, и његових популарних и емпиријских списа који не поседују исти ниво филозофског значаја нити на то претендују. Суштинска разлика коју истиче Милица Смајевић Рољић састоји се у следећем: није исто када се спорне тврдње јављају као део нормативне аргументације и када представљају успутне опсервације или дескрипције тадашњих обичаја и друштвених норми у популарним емпиријским и антрополошким радовима. Иако ниједну изјаву са потенцијално дискриминишућим садржајем не треба игнорисати, оне у првом случају имају већу тежину и захтевају другачију врсту објашњења него у другом. Разликовање филозофских и емпиријских радова стога представља неопходан услов за адекватно и теоријски одговорно тумачење Кантовог виђења жена.

У сутрашњој емисији овог циклуса можете пратити излагање Небојше Грубора „Дијалектички привид трансценденталне дедукције идеја”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.