Студије и огледи

Марија Булатовић: Фрагментација тела и језика у књижевној ауто(по)етици Ролана Барта (1)

У овом седмичном циклусу, до петка, 18.јула, можете пратити текст у којем ауторка анализира књижевно-естетске начине на које се телесност и сопство представљају у Бартовим књигама „Ролан Барт по Ролану Барту” и „Фрагменти љубавног говора”.

Ослањајући се на разумевање стварног тела у феноменологији Мориса Мерло-Понтија и Бартову идеју текста као тела, Маријa Булатовић у анализи поменутих Бартових дела показује како језичка фрагментација постаје не само формално-стилско одређење, већ и начин самопредстављања који добија извесну онтолошку димензију. У својој квази-аутобиографији Ролан Барт по Ролану Барту овај аутор конструише „ја” као процес-форму, одбацујући линеарни наратив у корист фрагмената који функционишу као знакови једне непрестано преломљене субјективности. С друге стране, у Фрагментима љубавног говора заљубљено „ја” проговара из телесности која је истовремено и афективна и језички расута, при чему се језик искуства љубави јавља као распарчан и неразрешив. У обе Бартове студије сопство се не „записује” као целина, већ се појављује као „динамичан траг” у тексту, у којем се тело, емоција и говор не могу раздвојити. Као идеална текстуална форма овде се појављује „его-документ”, „ја-запис”, самосведочење – естетски недовршена форма где се интимно и друштвено, чулно и интелектуално сусрећу у фрагменту, који Барта потврђује и као писца, а не само теоретичара.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић