Уметност интерпретације – Хауард Шели

Још од 1971. године када је имао запажен деби на лондонској музичкој сцени, свирајући на Промсу са Мајклом Тилсоном Томасом, овај уметник наступао је широм света, са водећим светским оркестрима и диригентима. Али његову музичку заоставштину чиниће пре свега импресиван број од 160 албума, на којима се представио као пијаниста и диригент.

Хауард Шели је рођен 1950. године, а студије је завршио на Краљевском колеџу за музику у Лондону. Каријеру је започео као пијаниста, наступајући са диригентима као што су Пјер Булез, Марис Јансонс, Генадиј Рожденственски, Владимир Ашкенази, али је већ средином осамдесетих година имао свој диригентски деби, у Барбикан холу у Лондону. Од тада овај уметник комбинује две улоге, најчешће наступајући као пијаниста и диригујући оркестрима за клавиром.

Његова каријера је дуго било везана за ансамбл Лондон Моцарт Плејерс, којим је руководио више од двадесет година, уживајући данас титулу „почасног диригента” овог оркестра. Руководио је и Камерним оркестром из Упсале, а као гостујући диригент наступао је са бројним угледним светским симофнијским и камерним оркестрима, као што су Лондонски симфонијски оркестар, Филхармонија оркстар, Минхенски симфоничари, Камерата из Салцбурга, Синфонија Варсовија, Енглески камерни оркестар и други.

Хауард Шели је био један од учесника у запаженом пројекту издавачке куће Хајпирион рекордс, под називом „Романтични клавирски концерт” који је започет деведесетих година прошлог века и у оквиру којег је објављено више од 50 томова са 131 делом за клавир и оркестар. Шели је у овом пројекту учествовао са чак десет издања, са композицијама Игнаца Мошелеса, Хенрија Херца, Фридриха Калкбренера, Вилијама Бенета, Френсиса Едварда Бејча, Фердинанда Хилера, Јулијуса Бенедикта, Волтера Макфарена, Огиста Дипона, Петера Беноа, Петра Чајковског, Вилхелма Тауберта и Јакоба Розенхајна, бележећи нека од њих као премијерне снимке. Успех ове серије издања, охрабрио је издавачку кућу Хајпирион да потом са Шелијем реализује и издање „Класични клавирски концерт” у којем је фокус на мање познатим делима овог жанра, насталим у периоду када је клавирски концерт стицао популарност. На осам дискова, Шели је одсвирао дела настала између 1770. и 1820. године аутора као што су Муцио Клементи, Јохан Крамер, Леополд Кожелух, Георг Бенда и други.

Поред дела са оркестром, Шели је са издавачком кућом Хајпирион дискографски забележио и бројне солистичке албуме, међу којима су и комплетни опуси Сергеја Рахмањинова, Сонате Муција Клементија и дела Феликса Менделсона.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић