субота, 20. апр 2024, 00:15
Вокални сат
Представљамо Магнификат у Де дуру Карла Филипа Емануела Баха.
Први сусрет са овим вокално-инструменталним жанром – химном посвећеној Богородици – Бах је имао већ са седам година, када је 1723. премијерно изведен Магнификат његовог оца, Јохана Себастијана Баха. Скоро три деценије касније, радећи као композитор и чембалиста на двору Фридриха Великог у Берлину, млађи Бах је одлучио да напише деветоставачну химну за солисте, хор и оркестар. Иако није сасвим сигурно, претпоставља се да је директан повод за настанак Магнификата био незадовољство статусом и финансијском ситуацијом на двору Фридриха Великог, а уједно, реализација опсежног вокално-инструменталног дела била би добра препорука за намештење у Лајпцигу. Упркос томе, Магнификат Карла Филипа Емануела Баха није изведен одмах већ готово двадесет година касније, након преузимања позиције капелмајстора пет главних цркава у Хамбургу. Тада је ревидирао Магнификат, додајући трубе, тимпане и нови став Ет мизерикордија, посвећен оцу. У делу се у великој мери осећа утицај његовог оца, међутим, Магнификат Карла Филипа Емануела Баха је стилски био „модернији” захваљујући утицајима преткласицизма који се огледа у сведенијој употреби полифоније и квази-сонатним одсецима.
Захваљујући Николаусу Зимроку, бонском хорнисти и издавачу, дело је 1829. године објављено и тиме постало прва сачувана вокално-инструментална композиција већег обима хамбуршког Баха.
Ауторка емисије Тамара Симовић
Коментари