Читај ми!

Студије и огледи

Бојан Ковачевић: Живот и форма на европској позорници политичког (5)

У емисији Студије и огледи, од понедељка 25. до петка 29. марта, можете слушати делове текста политиколога Бојана Ковачевића „Живот и форма на европској позорници политичког”.

У својој студији и својеврсном уводу у обимније дело, Бојан Ковачевић изводи језички експеримент: о политици, о појму политике и о историји политичких идеја говори језиком књижевности. Уместо, дакле, разрађеног појмовног апарата и академског језика лишеног украса, Ковачевић о политичким идејама говори језиком опуштенијим и "мекшим" него што се то, у оваквој врсти текстова очекује, а да, истовремено, поштује све боље обичаје академског жанра: све потребне референце су дате, след извођења се поштује, тврдње су образложене, а сам текст је кохерентан. Но, да све буде још занимљивије, Ковачевић историју политике посматра као позoрницу на којој се појављују политички ликови (Жил Делез би, можда, рекао: појмовни ликови) у распону од Сократа и Платона, преко Савонароле и Макијавелија, до Мусолинија, Д’Анунција, Хитлера и савремених играча на политичкој позорници.

Основна нит Ковачевићег текста јесте напетост између слободе и поретка. Слобода, с једне стране, тежи неограничености, док поредак, томе насупрот, захтева ограничење слободе да би се заједница одржала. Још од античких времена и славне Аристoтeлoве реченице да изван људске заједнице живе само звери и богови, јасно је да човекова слобода мора саму себе да ограничи како би била делотворна. То ограничење управо је политичко-правни поредак. Али ако слобода тежи неограничености, поредак тежи непрестаном умањивању слободе, те је у сваком говору о поретку потребна и (само)рефлексија поретка како се не би извргнуо у тиранију. Двадесети век је, утолико, парадигматичан због две патологије поретка (да парафразирамо Мишела Фукоа), дакле због комунистичке и фашистичке тираније, али, с друге стране, и због огромних домета либерализма управо на плану проширења домета слободе. Уз помоћ великих драмских писаца (од Есхила, преко Шекспира, до Пирандела), или великих писаца (од Хомера, преко Дантеа и Шекспира, до Д’Анунција и савремених аутора), исписује Ковачевић ову несвакидашњу историју појма политичког, али и политичке праксе.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво