Композиције за кларинет и оркестар Карла Марије Вебера и Ђоакина Росинија

Плоча коју ћете слушати настала је у веома тешком периоду за Филхармонија оркестар и илуструје покушаје да се превазиђу изазови пред којим су се чланови овог ансамбла нашли. Наиме, пет година пре снимања овог издања оснивач оркестра и чувени продуцент Валтер Леге је решио да распусти састав због немогућности да организује снимања на високом нивоу по којем је ансамбл постао чувен. Чланови оркестра се нису сагласили са том одлуком и решили су да реорганизују ансамбл као самоуправну компанију која ће наставити са радом независно од Легеа, те су били принуђени да имену Филхармонија додају префикс „нови”. Иако су свирачи били задовољни променом, будући да су у новој компанији били стално запослени, за разлику од Легеовог периода када су сарађивали као фриленсери, финансијски проблеми из прошлости нису били решени, а времешни Ото Клемперер који је подржао чланове оркестра у намери да се осамостале, није више могао да одржи реноме оркестра. У том периоду је управа оркестра трагала за новим диригентом, а кроз сарадње са истакнутим солистима из других лондонских оркестара који су такође имали велике финансијске тешкоће, покушала је да одржи и дискографске активности. Тако је настала плоча са Веберовим и Росинијевим виртуозним делима за кларинет у извођењу тадашњег вође кларинета Лондонског симфонијског оркестра, а под управом Рафаела Фрибека де Бургоса који је са овим саставом крајем шездесетих година имао више дискографских успеха, привремено замењујући Клемперера, али без намере да се задржи на тој позицији. Међутим, управо захваљујући оваквим гостовањима која су резулитрала врхунским снимцима, оркестар је успео да преброди тежак период и настави даљи рад под управом Рикарда Мутија.

Ово издање је у Европи објављивано са етикетом His Master’s Voice, док је америчка верзија плоче која је истовремено објављена са истим омотом, носила етикету Ејнџел. Разлика није била само у лејблу, већ и у изради винила, који је произведен у Сједињеним Америчким Државама у Капитол фабрици у Скрантону, чувеној по квалитетним винилима бројних америчких издавача. Британска верзија је произведена у чувеном И-Ем-Ајевом комплексу данас познатом под називом „Стара фабрика плоча”. Програмски коментар на омоту је написао музиколог Робин Голдинг.