Грамофонија – Световне кантате Јохана Себастијана Баха

Почетком осамдесетих је мађарски национални издавач објављивао по неколико десетина дигиталних снимака годишње, пре свега на плочама, али и на компакт-дисковима који су израђивани у Немачкој и Јапану. Међу њима је нарочито атрактивна била понуда у оквиру серије Хунгаротон Антиква која се састојала од разноврсних и ређе сниманих остварења старих мајстора. Као што је већ било поменуто у претходним емисијама, у Мађарској су се од почетка деценије дигитална снимања претежно обављала Сонијевим PCM системом, те су издања из ове едиције најчешће објављивана у две верзије – на плочи и на компакт-диску. То је случај и са плочом коју вечерас емитујемо, која је истовремено објављена на оптичком носачу и винилу, а забележена је у Цркви Калвариа у Сомбатхељу. То је значајна информација будући да је опрема за снимање коју је користио Хунгаротон била преносна, те се може рећи да ова плоча демонстрира квалитет раних дигиталних снимака насталих ван тонског студија.

Иако је током осамдесетих година било извесно да ће дигитални носачи звука ускоро заменити аналогне, разлога за продужавање живота грамофонским плочама, објављивањем дигиталних снимака на њима, је било много. Поред квалитетније израде и веће стабилности винила, директор продаје Хунгаротона у то време, Ђула Карсај, истиче своје незадовољство тадашњим тржиштем дискова због још увек превисоке цене упркос огромној понуди коју није следила очекивана потражња. Такође, он је предвидео да ће плоче бити објављиване још најмање десет година будући да је квалитет дигиталне опреме тада био веома променљив са значајним унапређењима која су се дешавала готово сваке године. То је, разуме се, утицало и на производњу плоча, будући да је требало да се такмиче на тржишту које се прогресивно смањивало.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић