Мајстори барока – Самуел Шајт

Рођен 1587. године у Халеу, Самуел Шајт се сматра једним од истакнутих аутора прве генерације барокних стваралаца у Немачкој. Своје образовање стекао је у Амстердаму, код Јана Питерсона Свелинка, значајној холандског композитора, који је својим радом у великој мери утицао на младог Шајта. Године 1609. Шајт се вратио у свој родни град, где је кренуо да ради као оргуљаш у Цркви Светог Мауриција, да би потом исту позицију добио при двору Маркгрофа Кристијана Вилхелма од Браденбурга. Његове дужности су укључивале свирање оргуља за службе у дворској капели, као и компоновање световне музике за инструменте са диркама. Временом је напредовао и постао капелмајстор на бранденбуршком двору, 1619. године. 

Наредних пет година сматрају се најпродуктивнијим периодом у каријери Самуела Шајта. Направио је дворски музички ансамбл који је 1621. године бројао десет инструменталиста и пет вокалних солиста. Убрзо након тога објавио је збирку мотета, три колекције инструменталне камерне музике, потом вокалне концерте, као и три опуса оргуљашке музике. 

Ипак, Шајтов ужурбани живот на двору нагло је прекинут 1625. године, када је Кристијан Вилхелм отишао да се придружи данском краљу Кристијану ИВ, да би се борио на страни протестаната у Тридесетогодишњем рату. Иако је композитор задржао своју титулу и остао на двору, он није примао плату, а вец́ина његових музичара су била приморана да запослење затраже на другом месту. Године 1628. његов родни град Хале је за Шајта створио ново место директора музике у најважнијој градској цркви – Маркткирхеу. У оквиру ове позиције писао је вокална дела, надгледао обнову оргуља и радио на јачању инструменталног градског ансамбла. Временом, мир се вратио у Хале, а са њим је и Шајт повратио своје место капелмајстора на Бранденбуршком двору 1638. Ту је и умро, 1654. године. 

Овај композитор делио је склоност ка преради музичког материјала – како свог, тако и других аутора. Тако, ниједан жанр његових дела није потпуно независтан – игре из збирке Ludi Musici појављују се у његовом делу Табулатура нова, а корали, као и канони се могу уочити у вокалним, као и у делима за оргуље. Оно што је специфично за целокупан Шајтов рукопис је његова љубав према варијацијама, истанчан осећај за структуру и вешта употреба контрапункта, који прожимају његову инструменталну и вокалну музику. 

Збирка Ludi Musici писана је за камерни ансамбл и од четири збирке овог карактера, она је једина која је сачувана. Сматра се да су ова дела била намењена за извођење током дворских вечера или за време дворских прослава мањег обима. Ludi Musici садржи инструменталне композиције и плесове, писане за четири до пет инструмената и басо континуо и засноване на световним темама кроз које Шајт демонстрирао своју варијациону технику. 

Ауторка: Саша Тошковић.