Шарл Гуно: Ромео и Јулија

Гуно је започео рад на овом делу крајем 1864. године, а либретисти Барбије и Каре су се у потпуности ослонили на текст Шекспировог комада. Они су, као и у другим својим предлошцима, из оригинала позајмили распоред сцена, ситуација, као и метафоре и језичке слике. Ипак, ни један од бројних француских превода Шекспирове трагедије, није послужио као директан изворник за њихов либрето. Гуно је компоновање завршио у другој половини 1866. године, а премијера одржана 27. априла 1867. у Театру Лирик у Паризу, доживела је спектакуларан успех. Наиме, опера је премијерно изведена за време Велике светске изложбе, када су Париз походили гости са свих страна Француске и света, што је омогућило да све потоње представе буду распродате. Такође, дело је одмах прихваћено и на иностраним сценама, те је већ у јулу исте године постављено у Ковент гардену, а до краја 1867. и у Немачкој и Белгији. Ромео и Јулија су, тако, заузели своје место на оперском репертоару, а дело се изводи и данас, иако не ужива исту популарност као Гуноов Фауст.

Главне улоге тумаче: Елза Драјсиг као Јулија, Бенжамен Бернајм као Ромео, Хју Монтагју Рендал као Меркуцио, Леа Дезандре као паж Стефано, Лоран Наури као Капулет, Маћеј Квашиновски као Тибалт, Силви Брине-Групозо као Гертруда, Серђо Виљегас-Галвен као Парис, Јорго Јану као Грегорио, Жером Бутелије као Војвода од Вероне, Жан Тетжан као Отац Лоренцо и Тома Рикар као Бенвољо. Хором и оркестром Париске опере диригује Карло Рици.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.