Грамофонија – Вивалди: Концерти за мандолину

Снимци које ћете слушати су забележени још 1969. године на аналогној опреми и до објављивања ове плоче су постали веома популарни и доступни на готово свим комерцијалним аналогним носачима звука. Међутим, са растом доступности и популарности дигиталне технологије, они излазе из фокуса публике, будући да 1984. године сниматељка и продуценткиња Јоланта Скура реализује нове снимке са истим ансамблом и веома сличним репертоаром који такође постају изузетно успешни широм света. Тај податак не изненађује када се зна да ће касније током деведесетих година Скура постати чувена као оснивачица и директорка компаније Опус 111, једне од најуспешнијих продуцентских кућа у Европи у ери компакт-дискова. То је навело тадашње продуценте Ар-Си-Еја да објаве дигитално ремастероване верзије тада већ легендарних записа с краја шездесетих година, како би они постали конкурентни новим Скуриним снимцима, дајући им нови препознатљив квалитет тадашњих дигиталних издања. Тако су записи које ћете вечерас слушати заједно са новим снимцима Шимонеа и његових солиста остали присутни у европској дискографији и наредне две деценије кроз бројна реиздања и компилације, потврђујући значај свог пионирског подухвата, као и рано успостављеног високог стандарда квалитета дигитално ремастерованог снимка на основу којег ће се равнати будућа достигнућа у овом пољу.

Ови записи су, као што је већ поменуто, доживели бројна реиздања на винилу и оптичким дисковима, али чак и на тракама што није био чест случај са дигиталним записима из овог периода. Занимљиво је да су у Америци и Аустралији били дистрибуирани под етикетом „Друштва музичког наслеђа” које је током осамдесетих преузимало снимке компаније Ерато, нарочито оне забележене дигиталном опремом, а управо су ове записе заједно са новим дигиталним снимцима крајем деценије користили као промотивни материјал који је поклањан новим члановима друштва, демонстрирајући висок квалитет издања у свом каталогу.

Аутор Милан Милојковић