Вокални сат

Емисију започињемо композицијом Стабат матер Арва Перта из 1988. године. Дело је компоновано за сопран, контратенор или алт, тенор, виолину, виолу и виолончело, а настало је као поруџбина Фондације „Албан Берг” поводом обележавања стогодишњице смрти овог аутора. 

Дело је инспирисано текстом који приказује ожалошц́ену Богородицу која плаче поред крста свог распетог сина, а који Перт описује на следећи начин: „То је као контакт супротстављених елемената, на пример лава која избија из вулкана, тече у воду. Чини се немогуц́им да би се тако различити елементи икада срели; међутим, у овом делу се управо то дешава. Текст нам представља истовремено постојање неизмерног бола овог догађаја и потенцијалне утехе”.

Стабат Матер је премијерно изведен на концерту Пертових дела на Берг-Берио-фесту у бечком Музикферајну 30. октобра 1985. године. 

У емисији представљамо Магнификат Арва Перта из 1989. године. Дело је написано за петогласни хор а капела и а у њему Перт примењује свој препознатљиви „тинтинабули” стил, који је развио 70-их година прошлог века. Пертов приступ тексту Магнификата разликовао се од ранијих поставки овог дела, јер му приступа као наизглед ванвременској медитативној музичкој драми.

На крају емисије представљамо Plainscapes Петериса Васкса из 2002. године. Дело је написано за мешовити хор, виолину и виолончело. Васксова композиција представља звучно путовање кроз његову родну земљу, Летонију, чија га природна лепота често инспирише у стварању дела. У овом петнаестоминутном остварењу, Васкс је приказао широк спектар апстрактних звукова, укључујуц́и звиждуке, глисанда, лепетање крила, људске песме и песме птица. У композицији влада атмосфера мира: највећим делом поседује медитативни карактер, све до пред крај, до крешенда који доводи до упечатљивог врхунца дела – визије буђења природе.

Ауторка емисије Тамара Симовић