Жорж Дитуи: Анри Матис и византијски простор (3)

Жорж Дитуи (Georges Duthuit), француски византолог и један од најутицајнијих тумача дела сликара Анрија Матиса, у овом огледу доводи у везу две, наизглед, сасвим опречне традиције: средњи век и модерно искуство. Заступајући неомедијевалистичку тезу да се нераскидива спрега естетског и друштвеног најексплицитније остварила у Византији, и сматрајући да уметност у двадесетом веку (треба да) тежи достизању сличног, али модерном добу примереног духовног јединства, Дитуи настоји да покаже у којим се тачно елементима византијска уметност и сликарство Анрија Матиса поклапају, и како опус овог уметника, после вишевековне владавине ренесансног концепта слике, поново враћа у оптицај византијски тип сједињавања уметничког дела и његовог окружења, амбијентални карактер слике и афективни доживљај њене површине.

Овај песнички надахнут есеј – чији први део представља темељно излагање византијске цивилизације и специфичног карактера њене уметности, а други проницљиво сагледавање дела Анрија Матиса – изворно је објављен у утицајном авангардном часопису Transition Forty-Nine (бр. 5, 1949). Текст је сачуван у енглеском преводу Семјуела Бекета, а затим преведен на француски језик и објављен у зборнику Дитуијевих студија о Матису, Écrits sur Matisse 1993. године. Текст „Матис и византијски простор” био је важна лектира апстрактним уметницима у Америци, и кључна је референца за изучавање Матисовог сликарства.

Превео са енглеског Милован Новаковић.

Читала је Гордана Гачић.
Уредница емисија Тања Мијовић.